24.01.2011.

NEK' ME REKA VODI / TO JE MOJ DOM

U časopisu TV NOVOSTI iz januara 1981. godine, u rubrici „TV novosti pre 10 godina“, piše da je svoj novogodišnji šou imala i Nada Knežević. To je, dakle, bilo 1970/71., kada je, posle jednoipogodišnjeg odsustva sa scene, za nju zavladalo neobično interesovanje. Zapravo, taj nastup je bio neka vrsta povratka sa porodiljskog bolovanja, i svi su jedva čekali da čuju ponosnu majku blizanaca, ali i da vide kako se je trudnoća odrazila na njenu liniju.
Nažalost ili na sreću, nova kilaža je uskoro postala vrlo aktuelna tema, pa su novine uredno donosile vesti o njenim dijetama, ali i njene odbrambene izjave, poput: „Kilogrami prijaju mom glasu“. Ruku na srce, malo ko joj je višak kilograma uzimao za zlo. Da se je, recimo, tako nešto dogodilo Oliveri Katarini, čiji je glavni adut bio stas, mnogi bi bili razočarani. Možda čak i ljuti. Kada izrazito lepa pevačica sa diskutabilnim muzičkim talentom pokvari liniju – ostaje samo tuga. I diskusija. Nasuprot tome, kada se vanserijski darovita pevačica ugoji – nema diskusije: glas dospeva u prvi plan. Štaviše, postoji ukorenjeni stereotip po kome veliki pevači i bukvalno moraju biti veliki (što, naravno, nije sasvim tačno), pa je Nadu, kao takvu, široki auditorijum shvatio ozbiljnije nego ikada. Tako je u maniru "Big Mame" započela novo poglavlje svoje karijere, i još jednom se vinula u sam vrh domaće estrade.
Danas je većina pamti kao damu punijeg stasa i voluminoznog glasa, a to, u stvari, nije sasvim tačno. Previđa se prvih nekoliko godina njene karijere, kada je bila vrlo vitka, čak izuzetno atraktivna, ali kada je pevala sa mnogo manje žara i energije. Ako poslušate snimke iz ranih šezdesetih, malo je verovatno da ćete prepoznati neku od njenih kasnijih vrlina, jer je u mladosti vrlo stidljivo eksploatisala raspon i snagu svog glasa. Dugo je koristila tehniku svojstvenu operskim pevačicama i "školski" pevala gornje lage, pa su joj, shodno tome, emocije bile prilično škrte i svedene, a onda je, baš nekako u vreme zaobljavanja, okrenula novi list... I mada je u tehničkom smislu bila manje savršena nego pre (npr. često se dešavalo da joj "pobegne" vibrato), njeno zrelo pevanje je postalo krcato zadivljujuće snažnim osećanjima koja privlače i oplemenjuju slušaoca, a kojima svako može pristupiti bez ikakvog „treniranja“ (za razliku od hladne interpretacije Radojke Šverko ili napetog fraziranja Josipe Lisac).
Elem, danas slušamo medleyNek' me reka vodi / To je moj dom“ iz pomenutog novogodišnjeg programa. Prvu pesmu nije lako prepoznati, mada liči na radove Fets Domina, a druga je jedan od najvećih hitova Nine Simon (1933 – 2003.) „I'm going back home“ , koji je komponovao Rudy Stevenson. Nije poznato ko je radio na adaptaciji, pošto se pesma nije našla ni na jednom nosaču zvuka, ali je prava sreća što je otrgnuta od zaborava, makar kao video - zapis, jer je zaista reč o nesvakidašnjoj i vrlo uspeloj tvorevini.


15.01.2011.

OBRAZ UZ OBRAZ

Ranih sedamdesetih godina, u doba apsolutnog procvata televizije, zabavna redakcija RTV Beograd je iznedrila jedan od najambicioznijih, ali i najoriginalnijih šou – programa pod imenom „Obraz uz obraz“, u kome su učestvovale gotovo sve tada aktuelne jugoslovenske zvezde, na čelu sa voditeljsko – glumačko – bračnim parom Milena DravićDragan Nikolić. Emisija je koncipirana kao vodvilj, sa muzikom koju su Vojkan Borisavljević i Kornelije Kovač pisali specijalno za tu priliku, pomalo naivnim, ali dopadljivim koreografijama, i skečevima koji su izlazili iz pera najeminentnijih TV – poslenika (Predraga Perišića, Siniše Pavića, Duška Radovića...), u režiji Zdravka Šotre.

Prva (od 18) epizoda je emitovana 22. aprila 1972. godine, a na listi gostiju su, između ostalih, bili komičar Miodrag Petrović Čkalja, pevači Leo Martin, Miki Jevremović i sestre Veletanlić, kao i pesnik Ljubivoje Ršumović. Naredne tri emisije su snimljene u crno – beloj tehnici, a onda je zadovoljstvo gledalaca upotpunjeno obojenom scenografijom. Forma pilotske epizode (uvodna reč + skeč + pesma + razgovor sa zvezdom večeri + skeč itd.) opstala je do kraja serijala, a poseban delikates je predstavljala zajednička (najčešće starogradska) pesma, kojom se je program završavao.

Treba reći da je „Obraz uz obraz“ bio jedan od najozbiljnijih projekata vodeće televizijske kuće, budući da je svaka epizoda dugo i minuciozno pripremana, te da je emitovanje bio svojevrsni događaj, kome su se jednom mesečno radovale sve generacije ljubitelja televizijske zabave. Milena i Dragan su nas, uz svesrdnu pomoć svojih gostiju, sat vremena kvalitetno animirali, pružajući nam priliku da se sretnemo sa svojim omiljenim TV – junacima ili umetnicima, da ih upoznamo u nekom novom svetlu, i da uživamo u gegovima i songovima sa finom dozom humora.

Domaćini nisu birali svoje goste, ali je kriterijum bio vrlo jasan: zabavni program tog tipa je, uz držanje izvesnog nivoa, podrazumevao učešće najpopularnijih ličnosti. Spisak onih koji su za tri godine postojanja šoua učestvovali više od 2 puta nije dug, i činjenica da se na njemu nalazi i ime Nade Knežević navodi na zaključak da je tih godina uživala status jedne od najvećih jugoslovenskih zvezda.

Elem, prvo Nadino učešće u ovom šou – programu bilo je 22. maja 1972. godine, u drugoj epizodi (koja, nažalost, nije uredno arhivirana, te se nije našla na DVD – u koji je PGP – RTS objavio pre dve godine). Kuriozitet je da su fotografije sa omota Nadine singlice „Neću / Ruže u snegu“ nastale baš na tom snimanju, a pored Nade, učestvovali su Zdravko Čolić, Radojka Šverko, Kornelije Kovač, Seka Sablić i Anton Marti. Pesma koju su izvodili u završnici (šlager La paloma“ tj. „Beli golub) sačuvana je na LP ploči „Obraz uz obraz“ iz 1973. godine, a zasad je nepoznato da li je ta epizoda izgubljena ili je samo zaturena, budući da je RTS tokom prethodnih godina više puta emitovao insert u kome mlađani Zdravko Čolić izvodi hit „Sinoć nisi bila tu“ (sa tek održanog festivala „Vaš šlager sezone“).

Dva naredna Nadina učešća u „Obrazu“ su bila u novogodišnjim epizodama, prvi put '72/'73. sa pesmom „Divna noć“ tj. „Beautiful Sunday“, u kojoj joj je društvo pravila Korni Grupa, a drugi put '73/74 sa numerom koja se nikada nije našla na nosaču zvuka: „Pevaj zajedno sa nama ti“. Zapravo, Nada je, uz Čkalju, Lea Martina i Korni Grupu, imala čast da učestvuje u obe specijalne epizode, a poznato je da novogodišnji program, po pravilu, angažuje samo najveće miljenike publike.


Osamnaesta epizoda šoua „Obraz uz obraz“ je emitovana u maju 1974. godine. Zvanično, to je bio kraj, ali je nekoliko godina kasnije, na oduševljenje mnogobrojnih poklonika, snimljen novogodišnji specijal ('78/79), a 13 godina kasnije još jedan, koji je bio neka vrsta omaža celom serijalu, i koji je napokon stavio tačku na priču zvanu „Obraz uz obraz“. Međutim, šou Milene i Dragana još uvek nije zaboravljen, i često se pominje kao sjajna preteča svih kasnijih kolažnih emisija na našoj televiziji, ali i kao izvanredan dokument o jednom lepom, davno prošlom vremenu.

Pevaj zajedno sa nama ti:

14.01.2011.

AUTOBUS KOLO



U arhivi Radio Beograda verovatno postoji na stotine zvučnih zapisa koji pod debelim slojem prašine čekaju da ih se neko seti. Naravno, može biti da se je već našao neko pametan ko je „malo počistio“, ali Nadin CD nas je uverio da ipak postoje ljudi koji se staraju da muzički trag jednog vremena bude sačuvan.

Članak o Nadi Knežević u dnevnom listu „Blic“(povodom festivala „Nišville“, 2007.) počeo je sledećim rečima: „Početkom 2005. godine jedan mladi saradnik „Beograda 202“ zaputio se sa kutijom punom starih magnetofonskih traka prema kanti za smeće, kada je muzički urednik Miljenko Prodanović odlučio da zaviri šta se tu zateklo. Ispostavilo se da se u tom „smeću“ našao i dotad nepoznat snimak nastupa zaboravljene srpske džez dive Nade Knežević na prestižnom „Newport Jazz Festivalu“. Kao džez zvezda Kneževićeva danas očekuje podršku sponzora i Ministarstva kulture za izdavanje svog prvog CD - a, nakon pedeset godina bavljenja muzikom.”

Zahvaljujući Miljenku Prodanoviću, došli smo na ideju da objavimo dva CD-a s mojom muzikom sa autentičnim live snimcima i snimcima iz Skandinavije - "Nada - Face of Jazz" i CD sa popularnim hitovima i šlagerima“, rekla je tada Nada Knežević za „Blic“.Da nije bilo gospodina Prodanovića, ta traka bi završila u kanti za đubre. Kad sam čula tih dvadesetak snimaka, bila sam zaista prijatno iznenađena njihovim kvalitetom. Inače sam veoma kritična prema sebi i nikad nisam zadovoljna onim što uradim jer uvek mislim da sam mogla bolje, ali ti snimci su zaista odlični. Sada smo u potrazi za sponzorima koji bi podržali objavljivanje, što nije lako. A nadam se da će i Ministarstvo kulture to podržati.

I dočekali smo to izdanje, ali na njemu nije bilo tih spektakularnih snimaka. Neki od nas su se ponadali da će čuti deo Nadinog koncerta sa
Čikom Korijom ili bar neki raritet iz Evrope, kad tamo: koncert u Domu Omladine, Dani jazzau Novom Sadu, Srpsko narodno pozorište i zadužbina Ilije Kolarca... Tek desetak live snimaka, od kojih nijedan nije stariji od 30 godina. Što se radijskih tj. arhivskih snimaka tiče, bilo bi lepo da ih je malo više, s obzirom na minuli rad gospođe Knežević, koja je prvi put snimala za program Radio Beograda davne 1957. godine, a tokom narednih dvadesetak bila jedan od omiljenih vokala muzičkih urednika i slušalaca. Na radiju su je rado slušali i oni koji uopšte nisu voleli zabavnu muziku, a kamoli jazz, pa se je 1971. našla u pomalo neobičnom društvu na jednoj singlici...



Naime, za potrebe emisije “Autobus u pola šest” drugog programa Radio Beograda – grupa popularnih pevača narodne muzike je, uz Narodni Orkestar RTB, izvela šaljivu folklornu kompoziciju
M. Obradovića (na tekst Svete Vukovića), “Autobus kolo”. Kontrasta radi - na b strani se je našla džez varijanta iste pesme koju izvode Nada i Predrag Cune Gojković u pratnji Džez orkestra RTB – a. Međutim, Nada na omotu greškom nije potpisana, a i njena karikatura je jedina ostala bez lica, te se za ovo izdanje dugo nije ni znalo izvan narodnjačkih krugova.

Zanimljivo je da Cune Gojković (1932 - ), kao pevač bez “fiksnog žanra” učestvuje u obe verzije. Karijeru je započeo sa meksikanskim pesmama, neko vreme je bio pevač zabavne muzike, a onda se je polako okrenuo narodnom i starogradskom melosu... U duetu koji danas slušamo vrlo uspešno parira Nadi u “
kreaciji” koja nema neki veliki umetnički domet, ali je zato puna vedrine.



Nada Knežević & Cune Gojković :

MIR (PEACE, BROTHER, PEACE)



Pesma PEACE, BROTHER, PEACE (Mann – Weil – Pongo) se može smatrati nekom vrstom pacifističke himne, budući da je od revolucionarne ’68, kada je nastala, više puta korišćena na javnim skupovima koji propagiraju mir, bratstvo i ljubav... Original peva Bill Medley (vršnjak Nade Knežević), i to je (uz Brown Eyed Woman) prvi solistički uspeh plavookog soul pevača, koji je iz anonimnosti izašao šest godina ranije, kao član dueta Righteous Brother's.


Kompozicija je bliska crnačkoj muzici (negde je između gospela i soula), i u svakom slučaju je egzotična za nekoga ko je sa Balkana. Nada Knežević je na tom muzičkom terenu kao kod kuće (štaviše, njen fah su baš melodije karakteristične za polja pamuka), ali se za ovaj prepev ne bi moglo reći da je sasvim uspeo. Od samog početka zvuči pomalo rogobatno i tome, čini se, ne pomaže ni upečatljiva interpretacija. Međutim, sama činjenica da je pesmu otpevala Nada jeste dovoljna preporuka slušaocima. To je već više puta rečeno i jasno je svima koji rado posećuju ovaj blog.

Na tekstu su radili Radoslav Graić i Đorđe Marjanović, a u realizaciji je učestvovala i grupa Peščani sat (o kojoj zasad nema podataka). Pesma je objavljena 1974. na singlici Mir / Ja i ti, a odmah zatim i na LP albumu Nada.

Bill Medley:


Nada Knežević:

NOĆ BEZ MESECA (NO MOON AT ALL)



Pesmu “No moon at all“ je 1948. godine komponovao američki kompozitor popularne muzike David Mann (1916 – 2002.), a pevala je slavna Doris Day (1922 -). Tokom pedesetih i šezdesetih je snimljeno još nekoliko verzija, a danas se smatra jazz standardom. Adaptirana verzija (V. Đonović / V. Jakovljević) pod imenom „Noć bez meseca" premijerno je objavljena 1961. godine na LP albumu „Ciganska noć“ , dok je na trostrukom CD - u iz 2009. godine greškom prekrštena u "Divna noć".

Doris Day:

Nada Knežević:

06.01.2011.

CIGANSKA NOĆ (LES GITANS)


Davne 1958. jedan od najvećih evropskih, a i svetskih, hitova bila je pesma “Les Gitans”, koju je potpisao francuski kompozitor Iber Žiro (Hubert Giraud, 1920 -). Premijeru je imala na istoimenom albumu francuske zvezde italijansko – egipatskog porekla, Dalide (1933 – 1987.), koja ju je pevala i dve godine kasnije u filmu “Parlez-moi D'Amour”. Popularnu mušku verziju, pod nazivom „Gli Zingari“, izvodio je Italijan Klaudio Vilja (Claudio Villa, 1926 – 1987.).

Ako je verovati podacima iz jednog njenog intervjua, Nada Knežević je „Cigansku noć“ snimila odmah posle Dalide, a obrada na kojoj su radili Aleksandar Nećak (aranžman) i Đorđe Marjanović (tekst) ubrzo je postala veliki jugoslovenski hit. Međutim, iako je bila glavni ženski vokal Radio Beograda, trebalo je da prođe dosta vremena da bi širi auditorijum upoznao i zavoleo devojku čiji glas je svakodnevno mogao da se čuje sa radija. Njeno učešće u prvoj televizijskoj emisiji Radio – televizije Beograd (avgusta 1958. godine) nije moglo mnogo da utiče na afirmaciju, budući da je broj TV - prijemnika u zemlji bio zanemarljiv, pa je za definitivni izlazak iz anonimnosti bilo neophodno nastupiti na nekom od jugoslovenskih festivala, koji su bili jedina prava odskočna daska za mlade pevače. Zapravo, pre nego što je televizija uzela maha, muzičke zvezde su nastajale gotovo isključivo u Opatiji, Zagrebu ili na Bledu, a Nada je već 1959. imala čast da učestvuje na II Opatiskom festivalu, i da, zahvaljujući uspehu pesme “Intermezzo” (koju je izvodila u duetu sa Radoslavom Graićem) postane poznato lice.

Žiroova melodija je i narednih godina bila na vrhu top – lista, a Nada je uživala sve privilegije hit - pevačice, da bi, uz Lolu Novaković i Anicu Zubović, na prvom i jedinom takmičenju pevača “Zlatni mikrofon”, bila proglašena za prvo jugoslovensko grlo. Na toj manifestaciji je, naravno, pevala “Cigansku noć”, a PGP - RTB je, odmah zatim, objavio i njenu prvu LP ploču pod tim nazivom. Iste godine (1961.) se pojavila i muška verzija slavne kompozicije koju je izvodio hrvatski pevač Vice Vukov, ali nije bilo većeg odjeka. Štaviše, ta pesma je do današnjeg dana ostala nezaobilazni pratilac njenog imena, "lična karta", prva tačka na spisku njenih uspeha... ili prosto: sinonim za nju.

Dalida:


Claudio Villa:

Nada Knežević:

05.01.2011.

ŽIVOT TEČE (Pesma Leta '68)


Putujući festival PESMA LETA je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio jedan od najpopularnijih festivala u bivšoj Jugoslaviji. Neki od najvećih hitova domaće šlageristike su premijerno izvedeni baš na toj manifestaciji: Romana (Đorđe Marjanović), Marike (Lola Novaković), Pijem (Miki Jevremović), Ako si pošla spat’ (Arsen Dedić) i mnogi drugi.


Nada Knežević je, posle kraće pauze, i u drugoj polovini šezdesetih često nastupala na festivalima zabavne muzike, te je '66 na Beogradskom proleću izvela sjajnu numeru "Ne reci više da si sam", godinu dana kasnije je na Opatijskom festivalu pevala Dedićevu pesmu "Smješi se", a učestvovala je i na jugoslovenskom izboru za pesmu Evrovizije '67 (sa temom "Suvišan pogled"). U Austriju je tada otputovao Lado Leskovar ("Vse rože sveta"), a tamo je trijumfovala “lutka na žici” (Sandie Shaw). Nada je naredne godine na Pesmi Leta ’68 izvela "ŽIVOT TEČE", hitičan festivalski šlager sa elementima romanse, koji joj je još jednom pružio priliku da pokaže svu svoju energiju. Pesma je objavljena na kompilacijskoj ploči sa festivala, ali i na flexy singlu časopisa Radio TV Revija.



S DAN LJUBAVI



Na Opatijskom festivalu, koji je od '73 do '76. bio jugoslovensko takmičenje za predstavnika na pesmi Evrovizije, 1975. je trijumfovala pesma "DAN LJUBEZNI" (T. Hrušovar – D. Žgur – D. Velkaverh), i u Švedsku je ispraćena slovenačka grupa Pepel in kri (sa pevačicom Ditkom Haberl). Jugoslavija je tada zauzela 13. mesto, a pobedila je holandska grupa Teach – in sa pesmom "Ding Dinge Dong".


Neposredno pred Evroviziju, "Dan ljubezni" je dobila i “sestru bliznakinju”, koju su nazvali "DAN LJUBAVI". Naime, Sveta Vuković je pesmu prepevao na srpsko – hrvatski, Sanja Ilić je napravio novi aranžman i okupljena je plejada najboljih vokala (Beti Đorđević, Bisera Veletanlić, Nada Knežević i Boba Stefanović, uz vokalnu grupu RTB – a), te je objavljena istoimena singlica (koju su čitaoci Radio TV revije dobijali na poklon).

Na B strani nalazimo pesmu "OSTAVI SVE" (Sanja Ilić - Marina Tucaković), o čijoj popularnosti govori podatak da se je našla i na albumu ansambla Aleksandra Saše Subote, objavljenom tokom turneje po SSSR – u 1976., među hitovima poput "Ding Dinge dong", "Spanish Harlem" i "Rock The Boat". Inače, glavni vokal u ansamblu je bila Aleksandra Slađana Milošević (koja je solističku karijeru započela tek godinu dana kasnije), a sa njima su nastupali Jadranka Stojaković i Oliver Dragojević.

U prvoj pesmi dominira Bisera Veletanlić, a Nada peva samo deonicu u drugom delu strofe i učestvuje u refrenu, dok je u pesmi B bilo više mesta za nju (ima tu i par sjajnih vokaliza)….


Dan ljubavi:


Ostavi sve:

03.01.2011.

The ladies sing jazz

Baveći se likom i delom Nade Knežević, upoznali smo muzičke prilike šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, pročešljali šlageristiku i festivale zabavne muzike, i podsetili se mnogih muzičkih velikana. U gostima su nam bili Darko Kraljić, Milan Kotlić, Voki Kostić, Korni Grupa, Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Cune Gojković, Gabi Novak, Dušan Jakšić, Olivera Marković, zatim Ela Ficdžerald, Sara Von, Rej Čarls, Čik Korija, pa Del Šenon, Dasti Springfild, Rita Pavone i još mnogi koji su na direktan ili indirektan način bili akteri priča iz Nadine karijere. Ona je uglavnom predstavljana kao retka i usamljena figura domaće estrade, što zbog svoje sklonosti ka džezu, što zbog izuzetnih vokalnih sposobnosti, i mogao se steći utisak da je, što se tiče kvaliteta, daleko ispred svih...

Međutim, iako je tačno je da su je muzički kritičari godinama proglašavali prvom, ne treba smetnuti s uma da počivša zemlja nikada nije oskudevala u dobrim vokalima, posebno ženskim. Na sceni je bilo više muškaraca, ali treba priznati da Nada gotovo nikada nije bila bez zdrave ženske konkurencije. Stoga ćemo posvetiti malo pažnje i njenim sestrama po mikrofonu, vrsnim pevačicama stare Jugoslavije, koje su, kao i ona, večito balansirale između komercijalnog i neprofitabilnog. Dakle, danas govorimo o najkvalitetnijim jugoslovenskim interpretatorkama džeza i zabavne muzike, za koje se može reći da su igrale (ili još uvek igraju) u Nadinoj ligi...


Radojka Šverko - Nesumnjivo jedna od najboljih hrvatskih (ali i evropskih) pevačica, impresivnog talenta i fascinantne interpretacije, koja je (kako to obično biva sa najboljima) realizovala samo mali deo svog potencijala. Njen put do slave u domovini je vodio preko inostranih festivala, pa je na domaću scenu stupila kao već etablirana evropska zvezda i pesmom “Kud plovi ovaj brod” očarala publiku na Splitskom festivalu 1970. godine. U rekordnom roku je postala etalon dobrog pevanja, ali je pomama za njom izostala, pa se njena karijera svela na sporadične diskografske delikatese i manje ili više zapažena učešća na festivalima.
 


 Blagica Beti Đorđević – Uz Nadu i Radojku, najcenjenija pevačica džeza u SFRJ, specifična po izvedbama koje objedinjuju ležernost i silinu, te oduševljavaju svežinom. Nažalost, i ona je popularnoj muzici dala doprinos na nivou minimuma, budući da je od samog starta bila lišena velikih ambicija. U estradni svet je ušla gotovo slučajno, zadržala se u njemu tek toliko da ostavi svetlucavi trag, a onda je polako pala u zaborav. Široki auditorijum je uglavnom pamti po šlageru sa Beogradskog proleća ’76 “Počnimo ljubav iz početka”.
 


Zdenka Kovačiček – Pevačica čiji se senzibilitet drastično razlikuje od Radojkinog ili Nadinog, ali koja po kvalitetu nimalo ne zaostaje za njima. Njena silna ljubav prema džezu, bluzu i r’n’b - u se tokom više od 40 godina karijere manifestovala kroz manje ili više komercijalne diskografske uratke sa upadljivim primesama roka i u modernim aranžmanima, što joj je obezbeđivalo kontunuitet i istaknuto mesto na sceni. Od samog početka solističke karijere i uspeha na Opatijskom festivalu ’70 (“Zbog jedne melodije davne”), pa sve do danas, nosi epitet jedne od najboljih pevačica starog kontinenta.
 


Bisera Veletanlić – Nezaobilazno ime u svakoj priči o muzici sedamdesetih, šlageristici, pa i jugoslovenskom džezu. Na scenu je stupila ranih šezdesetih kao sestra već popularne Senke, ali je svojih pet minuta dočekala tek u narednoj deceniji. Na listi njenih hitova ubedljivo prvo mesto zauzima pesma Kornelija Kovača “Milo moje”, i do danas je ostala nenadmašna u kompozicijama tog tipa. Njen otklon prema džezu je najpre bio sporadičan i škrt, budući da je bila usredseređena na laku pop muziku i festivalske note, a onda je u drugoj fazi karijere dala više prostora tom žanru. Iako se ne bi moglo reći da je njen vokal masivan ili raskošan, neosporno je da je reč o vanredno talentovanoj pevačici, sposobnoj za lepe džez improvizacije i snažan doživljaj pesme.



 Maja Odžaklijevska – Sjajna pevačica, mahom skoncentrisana na pop, ali vrlo vešta i u drugim žanrovima, poput džeza. Njen ulazak u estradne vode je aminovala baš Nada Knežević, kao član žirija na prvoj Majinoj audiciji 1970. Naredne godine je učestvovala na istom onom Beogradskom proleću sa kog je torpediran hit “Seti se naše ljubavi”, ali je uspeh na tom festivalu postigla tek krajem te decenije sa pesmom “Daljine”, koja se smatra njenom ličnom kartom. Snimala je retko, ali je redovno učestvovala na festivalima, što joj je donosilo nagrade i pothranjivalo popularnost, a svoj žanrovski dijapazon je demonstrirala u manje formalnim okolnostima, na koncertima i u raznim televizijskim emisijama.
 

Josipa Lisac – Maestralna zagrebačka interpretatorka, čuvena po svojoj ekscentričnoj pojavi, dobrom glasu, ali i eksperimentisanju sa žanrovima. Karijeru je započela u rok grupi, onda je izvodila šlagere sa prizvukom bluza, da bi se, pre svog odlaska u Ameriku (posle čega se je dugo zadržala u pop muzici) obrela i u džezu na tzv. “Beloj ploči”. Zapravo, džez – standardi su oduvek bili deo njenog klupskog repertoara, i bez obzira što su njene izvedbe uvek virtuozne – čini se da je njen specifični vokal malo upotrebljiviji u bluzu nego u klasičnom džezu… Kao raritet treba izdvojiti njenu interpretaciju Kraljićeve kompozicije “Čudno,vrlo čudno”.
   


Nada Pavlović – Klupska pevačica, koja je zauvek ostala u zapećku, mada slovi za jednu od boljih interpretatorki džeza kod nas. U mladosti je nastupala u američkim bazama stacioniranim u Nemačkoj, gde je dobrano ispekla zanat, ali se po povratku u otadžbinu nije nametnula široj publici. Razlozi leže u njenom odbijanju da se prilagodi aktuelnim muzičkim trendovima, nedostatku ambicija i posvećenosti roditeljstvu… Retko je učestvovala na festivalima, a diskografija joj je tek simbolična. Pre nekoliko godina je gostovala u pesmi “Uzmi ili ostavi” pop – grupe “Flamingosi".



 Gabi Novak – Jedina Jugoslovenka koja je imala čast i privilegiju da na samom početku karijere peva u duetu sa Luisom Armstrongom. Bilo je to na Bledskom jazz festivalu 1958, a mlada pevačica je posle toga nizala samo uspehe, što festivalske, što diskografske. Šezdesetih je još uvek bila pod snažnim uticajem džeza, da bi se od udaje za Arsena Dedića (1970) posvetila šlageristici, što joj je obezbedilo status jedne od najvećih domaćih zvezda sve do današnjih dana. Na listi njenih hitova se, pored sladunjavih šlagera, nalazi i sjajna duetska pesma sa Radojkom Šverko “Za mene je sreća”.

01.01.2011.

PORUKA (RECADO BOSSA NOVA)


U Brazilu je kasnih pedesetih, na temelju sambe i džeza, nastao novi muzički stil nazvan bossa nova. Začetnicima tog stila se smatraju Žoau Žilbertu, Antonio Karlos Žobim, Vinisijus de Moraes i Luis Bonfa, a za prodor na tlo Sjedinjenih Američkih Država se, pored Žilbertua, okrivljuje i Stan Gec. Tamo su kompozicije poput “Summer samba”, “The girl from Ipanema “ i “Sambolero” sa oduševljenjem prihvaćene, te danas bosa nova zauzima važno poglavlje u priči o džez standardima.


Recado bossa nova je, takođe, jedan od popularnih standarda s kraja pedesetih, za čiju slavu je, pre svih, zaslužna francuska pevačica, plesačica i glumica italijanskog porekla Katerina Valente (rođena ’31, u Parizu). Pored njene verzije pesme iz ’59 (sa francuskim tekstom) slušaćemo i obradu američke pevačice Ejdi Gorme (Eydie Gormé, rođena ’31, u Njujorku), koja je na albumu “Blame it on the bossa nova (objavljenom januara '63) predstavila tu kompoziciju pod imenom The gift”.

Na EP singlu “Fatima Nade Knežević (snimljenom, po svoj prilici, ’63) – druga pesma na b strani je “Poruka”, iliti “Recado bossa nova” (u zagradi stoji samo “Recado”). Latino – američki zvučni elementi su, u aranžmanu Milana Kotlića, uglavnom zamenjeni dobošem, te domaća verzija pesme ima sasvim drugačiju atmosferu od originala. Tekst je napisao Slavko Perović.

Pesmu koja je tokom šezdesetih doživela više uspešnih diskografskih verzija potpisuju Luis Antonio i Djalma Fereira.

Caterina Valente:


Eydie Gormé:

Nada Knežević:

DIVNA NOĆ (BEAUTIFUL SUNDAY)




Beautiful Sunday” je jedan od najvećih svetskih hitova s početka sedamdesetih, i ubedljivo najveći hit u karijeri britanskog pevača i kompozitora Danijela Buna (Daniel Boone). Pesma je nastala ‘72. godine, postigla značajan uspeh u Velikoj Britaniji, a zatim i u SAD, i važi za jedan od najprodavanijih singlova svih vremena.

Domaća verzija pesme, snimljena za potrebe novogodišnje epizode televizijskog šou - programa “Obraz uz obraz”, donosi redak i dragocen spoj muzičkih veličina onog vremena, i neka taj kuriozitet bude povod za kratak osvrt na jednu davno ugašenu, ali ne i zaboravljenu, fabriku kvalitetnog pop – rock zvuka.

Korni Grupu je 1968., po odlasku iz sarajevske grupe Indexi i preseljenju u Beograd, formirao Kornelije Kovač, klavijaturista i kompozitor (rođen , kao i Boone, ’42). Sastav su u početku činili V. Kacl (gitara), B. Hreljac (bas), V. Furduj (bubnjevi) i pevačica Seka Kojadinović. Kornelije Kovač je zagovarao ideju progresivne muzike, ali je publika tražila “lake note”, pa je grupa od početka do kraja svog postojanja balansirala između pitkog popa i alternativnog roka.

Kroz KG su, kao pevači, prošli: Dušan Prelević (’69), Dalibor Brun (’69), Dado Topić (’70), Zdravko Čolić (’71) i Zlatko Pejaković (koji je otpevao najveće hitove i bio član grupe do raspada), a 1970. na mesto gitariste, umesto Kacla, dolazi J. Boček. Grupa je često učestvovala na domaćim festivalima popularne muzike (Opatija, Zagreb, Split, Vaš Šlager Sezone...), na festivalu “Singing Europe” u Holandiji je dobila nagradu za najoriginalniju grupu (’69), imala je zapažen nastup na Montrey jazz festivalu u Švajcarskoj (’72), a ’74. je predstavljala SFRJ na Pesmi Evrovizije sa pesmom “Moja generacija”.

Posle pokušaja proboja na inostrano tržište, i posle prvih neuspeha – Kornelije Kovač je u decembru 1974. rešio da raspusti grupu. Tim povodom su održana dva oproštajna koncerta u novosadskom studiju M, a snimci sa tih koncerata su objavljeni na prvom domaćem duplom albumu “Mrtvo more”. Diskografski (vinilni) bilans grupe čini nešto manje od dvadeset singlica, 2 LP albuma, pomenuti dupli album i muzička poema “1941.”, objavljena ’79. (a snimljena osam godina ranije, uz učešće Dada Topića i Josipe Lisac).

Eto... to je bila priča o Korni Grupi, koju u kompletnom (konačnom) sastavu možemo čuti i videti u insertu iz novogodišnje emisije “Obraz uz obraz” ’72 / ’73. Pesmu “Divna noć” je aranžirao Kornelije Kovač, a tekst (prilagođen prilici) je napisala Olivera Borisavljević. Najpre je objavljena na kompilacijskom albumu sa muzikom iz emisije, zatim na LP albumu Nada (’74), a pretprošle godine i na trostrukom CD – u pod imenom “Sada divno je sve”.

Daniel Boone:



Nada Knežević feat. Korni Grupa:

From SSSR & Bulgaria

Булгария - Балкантон ('62):

a1 Renato
a2 Julijana
b1 Rocco cha cha
b2 Oči


Rocco cha cha   

Балкантон ('65/66)


  








a1 Завещанието / Zaveštanje


 










a1 Amedeo

Россия - МЕЛОДИЯ, Аккорд ('63)



Kurica (Ko - ko - da)
Daleko
Fatima (live)
Ciganska noć