28.02.2010.

MUZIKA ZA IGRU (3): Poštansko sanduče


Na trećoj kompilacijskoj ploči iz serije "Muzika za igru" u izdanju PGP - RTB - a (usput, premijerno je objavljena nedugo nakon druge, dakle tokom 1960. godine, a ne 1965. kako stoji na sajtu Discogs), samo je jednu od 8 kompozicija potpisao domaći autor: Aleksandar Nećak. Reč je o ne naročito maštovitoj džez numeri Poštansko sanduče, koju uz pratnju Zabavnog orkestra RTB - a, u Privšekovom aranžmanu i sa Britvićevim tekstom izvodi mlada Nada Knežević.


27.02.2010.

MUZIKA ZA IGRU (2): Malo ljubavi (My kind of love)


Kompoziciju MY KIND OF LOVE ili My kinda love (Alter/Trent) je ranih četrdesetih otpevala SARA VON (eng. Sarah Vaughan, 1924 – 1990), i danas je nezaobilazna na kompilacijama njenih hitova. Sara, inače, nosi titulu The First Lady Of Jazz, ali ko je stvarno prva dama nikada nije bilo sasvim jasno: publici je malo draža Ela Ficdžerald, dok bi kritičari svoj glas dali gospođi Von. Ela je, kažu, u tužnim pesmama zvučala suviše srećno, a Sara je briljirala baš u njima. Bilo kako bilo – važno da je potpuno izvesno ko je The First Lady Of Yugoslav Jazz.



Prva dama jugoslovenskog jazza je u prvoj fazi karijere često pevala džez na pločama, i to su najčešće bile obrade. Kasnih pedesetih i ranih šezdesetih je u svetu, pa i kod nas, bila popularna muzika za igru, uglavnom bazirana na klasičnom džezu, i na 3 LP kompilacije MUZIKA ZA IGRU Nada Knežević izvodi upravo taj žanr - ali na svom jeziku. Pored pesama Plavi drhtaj i Poštansko sanduče, tu je i MALO LJUBAVI iliti My Kind of LovePesma ima lepo prilagođen aranžman (Privšek) i tekst (Milosavljević), i mada nije bogzna koliko zahtevna, Nadina interpretacija je besprekorna.

Sarah Vaughan:


Nada Knežević:

20.02.2010.

Prva dama srpskog džeza


"MISTER Paganini", kultna kompozicija za ženski vokal, jedna je od najsloženijih u istoriji izvođenja džez muzike. Bez greške, krajem šezdesetih godina, to je mogla da otpeva Ela Ficdžerald. U isto vreme, u zemlji siromašnoj, još uvek ranjivoj od ratova i stradanja, pevala je sa istom preciznošću i istom snagom prva dama jugoslovenskog džeza. Zove se Nada Knežević. Danas ima 67 godina. Prethodnih 12 odlučila je da ćuti i da ne peva. Govori posle dobijanja nagrade za životno delo 24. internacionalnog džez festivala Nišville, koji je pokrenuo inicijativu da ova sjajna umetnica, čije se ime može pronaći u svim muzičkim enciklopedijama bez izuzetaka, dobije nacionalnu penziju.

Lista nagrada i priznanja duga je za ovaj tekst. Uvrštena je u "džez reprezentaciju SFRJ" pored Bore Rokovića, Boška Petrovića, Jovana Mikovića, Damira Dičića, Ratka Divjaka. Nezaboravna dva koncerta u dvorani "Lisinski" i ljubljanskom bioskopu "Union" 1977. godine trajno su sačuvani na "Jugotonovom" tonskom zapisu "4 lica jazza". Srećom. Svedočanstvo o njenom pevanju poprima odlike usmenog predanja. Živi u pričama, "sa kolena na koleno".

(Blic, 2007.)

18.02.2010.

Visoko za sva vremena



Prva dama jugoslovenskog džeza, Nada Knežević nedavnim koncertom najavila je svoj povratak na muzičku scenu*. Njene pesme smo zavoleli u vremenu kada su se snimale singlice (davno je to bilo), i tako je ostalo. Jer, nažalost, ne postoji nijedna LP ploča proslavljene pevačice**, koja je dizala publiku na noge po mnogim gradovima Evrope, Sovjetskog Saveza, sve do Njujorka i „Albert Fišer Hola“.

Davno, gotovo pre dvadeset godina, PGP RTS je objavio moju ploču sa hitovima, a da me ni telefonom nisu pozvali i obavestili o tome. Nikada nisam pristala da vidim tu ploču i ne priznajem je. Verujem da ćemo sada PGP RTS i ja uspeti da za publiku napravimo ploču koja će i njima i meni biti zadovoljstvo.“, kaže Nada Knežević, koju je na koncertu publika pozdravila ovacijama. Kako saznajemo – za saradnju sa prvom damom jugoslovenskog džeza zainteresovana je i jedna od najvećih svetskih produkcijskih kuća ITN.

* Članak je objavljen posle koncerta „Nada Beogradu“ 1995.
* *Postoji, kao što znamo. To je LP „Ciganska noć“.

***

Godina 1957. presudna je u njenoj karijeri – uspeh na audiciji u Udruženju džez muzičara i neočekivano – ponuda za prvi sledeći koncert na Kolarcu. Ogroman uspeh na tom koncertu i – za ono vreme prilično neuobičajeno – fotografija u novinama sa natpisom „Brz uspeh mlade džez pevačice“. (...)

Pred generacijski šarolikom publikom od dece predškolskog uzrasta do ljubitelja džeza koji su u trećem dobu, Nada je nastupila na sceni Doma sindikata, uz džez orkestar RTB - a i dirigenta Zvonimira Skerla. (...)

Svoje odsustvo sa scene Nada Knežević objašnjava: Istina, nije me bilo punih 25 godina na muzičkoj sceni. Imala sam razloga za tu pauzu – na meni je bila sveta dužnost i ogromna odgovornost – podizala sam svoja dva sina i bila im i otac i majka. Sada, kada su oni odrasli, osećam potrebu da se vratim muzici.”

Više od 600 telegrama čestitki stiglo je na dan koncerta Nadi Knežević. U publici je bilo mnogo njenih kolega pevača, brojnih poznatih ličnosti iz kulturnog i javnog života Beograda. Svima se učinilo da je koncert trajao prekratko, a zbog mnogobrojnih gostiju – Nada Knežević se odrekla bloka svojih najvećih hitova.

Presretna sam što je moj koncert održan upravo u vreme koje je proglašeno godinom kulture“, kaže Nada Knežević. Međutim, mislim da bi akcija „Lepše je sa kulturom“ morala da traje duže od 360 dana, jer se za mnogo više vremena mnogo toga dobrog i lošeg promovisalo putem medija, da bi se sada za kratko vreme napravio red.“

*** Priređivač je patio od „prerezanog članka“, ali u nameri da spoji nespojivo očigledno nije ni čitao to što piše. Tako je u prvom pasusu napravio nelogičan „skok“ iz 1958. u 1995. godinu, a onda je nešto što je Nada verovatno izjavila o svom sinu, učesniku koncerta, pripisano Zvonimiru Skerlu („Na njemu je bilo da te večeri opravda poverenje koje mu je dato. Srećna sam i što ga je publika tako lepo primila i dala mu podršku.“).

(iz CD booklet - a)

17.02.2010.

Jedina i neuništiva

Povodom koncerta Nade Knežević

Prekjuče, koncertom u Domu sindikata, Nada Knežević je sa svojim prijateljima obeležila 35. godišnjicu prisustva na domaćoj muzičkoj sceni. Činilo se da vreme za ovu vrsnu pevačicu stoji. Karakterističnim dubokim glasom i neiscrpnom pevačkom snagom Nada je otpevala neke svoje najveće hitove, i po ko zna koji put, zadivila publiku. Iako nije bio u pitanju solistički koncert, mora se priznati da je najveći deo publike došao upravo da čuje Nadu Knežević, kako je Mića Orlović u najavi rekao: pevačicu koja već 35 godina suvereno vlada beogradskim džez prostorom.
Kao što je i najavljeno, veče sa Nadom Knežević ulepšali su njeni dugogodišnji prijatelji i kolege: Boba Stefanović, pijanista Vladimir Vitas, „Mama Co Co“, Sedmorica mladih“ i mladi saksofonista Nenad Petrović. Kao šlag na svu tu plejadu sjajnih muzičara – predstavljene su i NADINE NADE, njih šest: Gordana Svilarević, Svetlana Slavković, Maja Klisinski, Jelena Kovačević, Maja Pajević i mladi Igor Švager, inače jedan od blizanaca Nade Knežević. Svako od njih je interpretirao neke poznate svetske hitove i dokazao da je zaista prava Nadina nada. Nada je, s druge strane, beogradskoj publici dokazala da je jedina i neuništiva.
(mart 1995. ,Politika EKSPRES)

POVRATAK PRVE DAME DŽEZA
Prošlonedeljnim koncertom “Nada Beogradu”, pred prepunim gledalištem velike dvorane Doma sindikata (karte kod tapkaroša prodavane po trostruko višoj ceni) na muzičku scenu prestonice vratila se u punom sjaju Nada Knežević, prva dama jugoslovenskog džeza. Počela je u vreme kada je džez suvereno vladao ambicijama muzički obdarenog beogradskog podmlatka – najpre na igrankama u “Božidarcu”, pedesetih, kao sasvim mlada učenica, s ogromnim talentom i entuzijazmom. Kraj prvog dela njene karijere dogodio se jedne večeri, kada se na igranci pojavila njena razredna. Jedan od retkih neuspeha u karijeri Nade Knežević bio je pokušaj da ostvari jedan od najvećih snova svih muzičara – početnika onog vremena: da postane zvanični pevač Radio Beograda. Tada se zarekla da će u istu ustanovu ući „na velika vrata“.
(Iz CD booklet - a)

16.02.2010.

Velikani se vraćaju




Pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda, u organizaciji PGP RTS – a, a pod generalnim sponzorstvom ICN „Galenika“, 15. marta u Domu sindikata u Beogradu biće održan solistički koncert Nade Knežević, kojim ova eminentna umetnica, legenda domaće zabavne i džez muzike, obeležava izuzetan jubilej – 35 godina karijere. Istini za volju – pomenuti koncert neće u potpunosti biti solistički. Priredba, na inicijativu glavne zvezde nazvana „Nada Beogradu“ okupiće mnoga poznata imena, ali i nekoliko mladih i perpektivnih izvođača.
Koncert sam nazvala „Nada Beogradu“, jer nam je Nada u ovim vremenima preko potrebna“, rekla je juče na konferenciji za štampu renomirana pevačica. „Ovaj koncert je nada u bolje dane za domaću muzičku scenu, kojom trenutno dominira muzika koja se na arogantan način nameće publici. Ukoliko se neke stvari ne promene ove godine, neće biti dobro. Krajnje je vreme da naučimo da poštujemo prave vrednosti jer naša zemlja je poznata po raskošnosti umetničkih talenata”.

Potpresednik Skupštine grada Beograda, gospodin Milenko Kašanin, naglasio je da će koncert Nade Knežević biti samo početak šire akcije nazvane „Velikani se vraćaju“. „Mislim da je ova akcija pokrenuta u pravo vreme s obzirom na to da je 1995. godina proglašena godinom kulture“, rekao je Kašanin. „Neopravdano smo zapustili neke ljude i zapostavili beogradsku školu zabavne muzike. Ovo treba da bude putokaz mlađim generacijama kako raditi i i na koga se ugledati. Skupština grada i ubuduće će zdušno pomagati velikim imenima naše muzike, kojima u poslednje vreme možda nije posvećena dužna pažnja.
Koncertni repertoar će obuhvatiti potpuri stvaralaštva Nade Knežević, blok posvećen džezu i blok po želji domaćina nazvan „Nadine Nade“, u okviru koga će nastupiti nekoliko mladih pevača čija se imena drže u tajnosti. Zna se, međutim, da će u Domu Sindikata nastupiti i „Sedmorica mladih“, Boba Stefanović, pijanista Vladimir Vitas i ansambl „Mama Co Co“.

P. Vesović(mart 1995., Politika EKSPRES)
(Iz CD booklet - a)

15.02.2010.

Prva na "Kupu Evrope"


Nada Knežević je briljirala na ovogodišnjem „Kupu Evrope“, održanom prošlog meseca u Beogradu. U poslednje vreme Nada se češće pojavljuje na koncertima i televiziji. Razlog za njeno odsustvo sa scene razumljiv je: podizala je svoje blizance, dva dečaka. Sada ima više vremena jer su njeni dečaci „stali na noge“. Vidimo je na obali Save u šetnji sa njima.

Članak je verovatno objavljen 1971.
(Iz CD booklet - a)

13.02.2010.

RECENZIJA POZNATIH LIČNOSTI POVODOM KONCERTA NADE KNEŽEVIĆ 15. marta 1995. godine

Sjajna muzička intuicija, bogomdani talenat, velika muzikalnost, jedinstvena lepota alta posebne boje, fascinantna punoća i raspon, nepredvidive glasovne mogućnosti, majstorski odnegovana dikcija, prirodnost i veština fraziranja: sposobnost da i najteži muzički pasaži deluju lakoćom izvođenja i duhom i dahom igre, upečatljivost i neponovljivost vokalne ekspresije, snaga autentične umetnosti, prava osećajnost koja pleni – i nepogrešiv umetnički ukus – eto, to je ono jedinstveno i ono opšte priznato što krasi umetnost Nade Knežević. Svi koji vole muziku i pevanje – bili su, ostali i danas su očarani poklonici pevanja Nade Knežević. Njenim pevanjem koje pleni, uzbuđuje, oduševljava i šarmira, publika ju je digla na vrh do koga samo retki i zaista samo odabrani stižu.
Nada Knežević je cela jedna epoha, ona je iznimna posebnost, originalna i samo svoja. I jedina.
Zato joj se divimo i želimo joj svu sreću i još mnogo uspeha.

BRANKO PLEŠA

I muzička galaksija ima svoje zvezde. Putanje su im kosmičke. U Nadinom sazvežđu mesečeve svetlosti uvek je lebdelo sedam planeta. Nada Kometa i sedam planeta kao deo soneta. „... Al’ se nebo osmehiva, al’ se reka plavi...“ (B. Radičević).
ZORAN RAKOVIĆ (7 mladih)

Nastavimo našu zajedničku tridesetpetododišnju trku sa vremenom i postojanjem, uz želju da nam cilj stalno izmiče i da to bude jedna trka bez cilja i pobednika.
VASKE (7 mladih)

Nada Knežević nosi sobom drevnu, oplemenjenu, dejstvenu silovitost plemena kome pripada. Ona tu oplemenjenu silovitost, dejstveno drevnu, nosi celom svojom pojavom, stavom, snagom, uverljivošću, prirodnošću – a iznad svega glasom. Pevanim glasom. Govornim glasom.
Izvorni džez, koji se tako tužno i bolno odvojio od svoje čiste izvornosti, u takmičenju Nade Knežević dobija iznova sebe, u svojoj korenitoj istinitosti i sjaju.
ENRIKO JOSIF

Džez, i nekad lepa zabavna muzika, pratili su moj život u kome je bilo zadovoljstvo slušati Nadu Knežević. Moje divljenje njenom umeću ponovo navire i nestrpljivo očekuje Nadin povratak, kao generacijsku suzu radosnicu.
ZORAN HRISTIĆ

Nada Knežević je svojim raskošnim darom i šarmom, zračenjem i harizmom bila prva u nas koja je prevazišla sve one moćne i slavne zvezde zapada, koje su nam bile uzori u mladosti. Ona je bila trska, a svi mi kiša.
BOŽIDAR ŠUJICA

Postoje stvari koje ni najveći zlobnik ne može osporiti večerašnjem jubilarcu. To su raskošni talenat, izvanredna muzikalnost i sjajne glasovne mogućnosti. U njenoj radnoj knjižici piše 35 godina radnog staža. Tačno toliko vremena sarađujem sa Nadom. I večeras ću biti u „prvim borbenim redovima“. Predvodiću saksofonsku sekciju džez orkestra RTB –a.
Djuk Elington je jedamput rekao: „It don’ t mean a King, if it ain’ t got that Swing“.
I sa Nadom ćemo večeras svingovati. U to sam potpuno siguran.

MILIVOJ MIĆA MARKOVIĆ

U vremenima koja smo zvali teškim – posle Drugog svetskog rata – kada se kod nas iz prirodnih prilično naivno sviralo i pevalo, bukvalno nam je pala s neba Nada Knežević, kao da nije rođena ovde već nam je došla u goste pravo iz postojbine dve zimzelene muzičke vrste – bluza i džeza.
Njene suptilne, složene interpretacije i impresivni glas bili su njeni darovi odozgo koji su omogućili našoj publici da preskoči decenije i čuje nivo zvuka kakav će se moći čuti kod nas možda mnogo kasnije.
Lično sam osećao njene nastupe kao posebni doživljaj, u očekivanju iznenađenja sa pitanjem – i izvesnošću u sebi – pred najavu svake pesme: šta će Nada nešto novo i nešto njeno da smisli kod ove u svetu poznate kompozicije?
Njena pojava na sceni bila je i ostala garancija punog uspeha priredbe.
Osvajala je ležernošću i kvalitetom izvođenja.
Ime Nade Knežević nalazi se među onima koja će biti zapisana zlatnim slovima u istoriji naše muzike.

SVETOZAR GLIGORIĆ

(Iz CD booklet - a)

Biografija (iz CD booklet - a)


Nadu Knežević neslužbeno zovu „prvom damom jugoslovenskog džeza“. Prvi put je propevala u zlatnoj eri beogradskog džeza, na koncertu koji je, pod naslovom „Mlade snage“, organizovalo Udruženje muzičara džeza i zabavne muzike Srbije; na tom koncertu pevala je „Lullaby of birdland“.

Pevačica odličnog sluha i glasa, sa izrazitim talentom za interpretiranje džeza, Nada Knežević je svoje prve snimke za Radio Beograd načinila krajem 1958. Krajem 1963. godine odlazi u inostranstvo gde nešto manje od dve godine radi sa ansamblom Hejzija Ostervalda. Nastupala je i u Skandinaviji, u klubovima u kojima su se mogli čuti umetnici poput Dona Bajesa i Erola Garnera. Po povratku u Jugoslaviju nastupa na radiju, televiziji, koncertima i festivalima , u društvu najistaknutijih jugoslovenskih muzičara. Stalni je gost džez priredbi u Beogradu i Zagrebu, i do sada je u više navrata učestvovala na Beogradskom Jazz festivalu.

AUTOBIOGRAFIJA*

Zovem se Nada Knežević i rođena sam 10. 03. 1940. godine u Beogradu. Sa nepunih petnaest godina odlazim na časove solo pevanja kod gospođe Zdenke Zikove, najboljeg pedagoga. Moji prvi javni nastupi bili su na najpoznatijim beogradskim igrankama. Ubrzo postajem član Udruženja džez muzičara, a odmah potom i član Radio Beograda. Prve snimke za Radio Beograd snimila sam 1957., postali su veliki hitovi, i zahvaljujući tome – Jugoslovenska Radio Difuzija šalje me kao svog predstavnika na najprestižnije evropsko takmičenje u Baden Baden, gde nastupam sa džez orkestrom Rola Hans Mullera. Sa tog takmičenja donosim svojoj zamlji zlato. Stručna javnost me je iste godine proglasila za najuspešnijeg mladog čoveka iz oblasti nauke, sporta i kulture.

1958.** debitujem na Opatijskom festivalu, posle koga, usled velikog uspeha, postajem poznata širem jugoslovenskom auditorijumu. 1959. za Radio Beograd snimam „Cigansku noć“, „Fatimu“ i druge kompozicije, koje su postale veoma popularne, omogućivši mi brz i zapažen uspeh. U vreme najveće popularnosti odlazim u Zapadnu Nemačku, gde nastupam u američkim klubovima i uporedo usavršavam engleski jezik, kako bih razumela jezik naroda koji je stvorio taj muzički pravac. Posle jednogodišnjeg boravka u Nemačkoj vraćam se u Jugoslaviju. Krećem na veliku turneju po Sovjetskom Savezu. Ceo ansambl doživljava neverovatno veliki uspeh i tako širom otvaramo vrata jugoslovenskoj estradi za sve umetnike koji će kasnije nastupati u toj velikoj zemlji.

Po povratku, sa triom Vladimira Vitasa obrela sam se u skandinavskim zemljama, gde moja popularnost vrtoglavo raste. Snimam dva sata muzike za dansko – švedsko – norveški radio, koja se i dan danas emituje. Nastupi na njihovom radiju i televiziji pružaju mi šansu za evropsku karijeru. Poziv menadžera Katarine Valente nisam mogla daprihvatim zbog bolesti oca, i hitno se vraćam u domovinu. Posle kraće pauze ponovo nastupam u zemlji i inostanstvu, najviše u SSSR – u u raznim razmacima, više od tri godine.

1969. ostvarujem materinstvo koje me za kratko vreme odvodi od scene i javnih nastupa. Međutim, ubrzo se vraćam – ovoga puta sa još većim uspehom. Snimam muziku za film „Moja luda glava“, koju je komponovao Bojan Adamič.*** Predstavljala sam svoju zemlju kao gost UN – a na Sinajskom poluostrvu, i ocenjena kao najbolji pojedinac svih do tada gostujućih grupa. ****

* Tekst se uslovno može nazvati autobiografijom (u booklet - u piše samo „biografija“), mada se čini da je „sklepan“ iz intervjua koji je Nada dala povodom primanja nagrade na festivalu „Nišville“ (i možda još nekih).

** Prema podacima sa poleđine LP ploče „Ciganska noć“ – debitovala je na (drugom) Opatijskom festivalu, održanom ’59.

***Scenario za film je napisao Milan Milićević – Lango, a režirao ga je Vuk Vučo ’71.

**** Iz neshvatljivih razloga – tekst se tu završava, ali Nadina karijera svakako ne. Štaviše, njene slava je svoj vrhunac dostigla tek tokom sedamdesetih, kada je bila miljenica širokog auditorijuma, davala „ekskluzivne“ intervjue, učešćem na zabavnjačkim festivalima „podizala prosek“ i bila nagrađivana. Na pop festivalima se je, inače, sporadično pojavljivala i tokom osamdesetih.

Značajni nastupi, nagrade i priznanja

ZNAČAJNI NASTUPI:


1. Međunarodni džez festival u Minhenu 1978. godine

2. Međunarodni džez festival u Atini 1980.

3. Međunarodni džez festival u Istanbulu sa džez – orkestrom RTB –a

4. Pet gostovanja na Newport Jazz Festival – u ; jednom je delila veče sa najpoznatijim džez pijanistom Chik Korea – om, a pratio ju je zagrebački Big band pod dirigentskom palicom Miljenka Prohaske

5. Za vreme manifestacije „Dani jugoslovenske kulture“ u Americi predstavljala je zemlju sa ansamblom „7 mladih“ u Albert Fisher Hallu sa izuzetnim uspehom.




NAGRADE I PRIZNANJA:


1. Zlatni mikrofon (1961.)

2. Opatijski festival – nagrada publike, II i III mesto nekoliko puta

3. Beogradsko proleće – nagrada publike, II i III mesto nekoliko puta

4. Povelja povodom 25 godina rada

5. Povelja povodom 30 godina rada i uspešnu saradnju sa jugoslovenskim radijom i TV – om

6. Estradna nagrada Srbije

7. Prva nagrada jugoslovenske radio – difuzije za najbolje diskografsko ostvarenje u oblasti džeza za ploču „4 lica jazza“. Ista ploča je bila proglašena za ploču 1978. godine

8. Najbolji pevač po izboru samih pevača (Klub poznatih). Nadi je to jedno od najdražih priznanja, jer je po mišljenju najboljih jugoslovenskih zvezda Nada to prvo mesto (najbolji među najboljima) zaslužila.
Iza nje su (redom) bili: Arsen Dedić, Elda Viler, Tereza Kesovija, Džimi Stanić, Leo Martin, Krunoslav Slabinac, Gabi Novak, Josipa Lisac i Senka Veletanlić (1971.)

Uz sve to, Nadi je Jugoslovenska radio televizija 1978. dodelila i medalju povodom proslave jubileja (20 godina), kao učesniku prve televizijske emisije u Jugoslaviji, 1958. godine.

(iz CD booklet - a)

12.02.2010.

O TROSTRUKOM CD - u

Sada, kada su se utisci slegli, može se na miru razmisliti o izdanju koje smo dugo i strpljivo čekali, i u čijem nastanku je (po logici stvari) trebalo da učestvuje i pevačica. U jednom novinskom članku, priloženom uz tzv. biografiju, stoji i Nadina izjava da se nada da će sa PGP – om napraviti ploču koja će i njoj i publici predstavljati zadovoljstvo. To je bilo povodom koncerta „Nada Beogradu“, održanom pre gotovo 15 godina, a Nada se, koliko znam, nije oglašavala povodom svog CD - prvenca. Da jeste, verovatno ne bi bila prezadovoljna, a možda bi bila i razočarana. Kompilacijsku ploču iz 1975, kako je rekla u pomenutom intervjuu, ne priznaje, jer je niko nije ni telefonom obavestio o tome. Objektivno, ta ploča jeste reprezentativna i na sjajan način pravi presek njene dotadašnje karijere. Ne znam da li bi, da je bilo po njenom, na njoj bilo nešto drugo, ali znam šta nikada ne bi stavila na svoju ploču... ali o tome ću kasnije.
Već sam govorio o tome da dve pesme nedostaju. To bi se nekako i moglo oprostiti kada bi to bio jedini previd. No, nije. Dobar broj pesama je proizvoljno kršten, iako su ih kolekcionari još davno upoznali pod pravim imenima (koja stoje na prvim izdanjima tj. na singlicama i LP – ima). Ali, krenimo redom...

Na prvom disku bi pod brojem 6 trebalo da se krije kompozicija "Divna noć", koju potpisuje Daniel Boone, ili "Beautiful Sunday" u originalu. No, tu se krije sasvim druga kompozicija: „Noć bez meseca“ ili „No moon at all“ u originalu. Autor je Mann, a na srpskoj verziji su radili V. Đonović i V. Jakovljević. Pesma je objavljena na LP – u „Ciganska noć“. Priređivač se našao u problemu na disku 2: trebalo je pesmu prekrstiti kako ih ne bi bilo dve sa istim imenom. I – voala – „Divna noć“ je postala „Sada divno je sve“, a u zagradi nema podataka o autorima!

Na drugom disku, pod brojem 3, možete čuti pesmu „Negde postoji takvo mesto“ tj. „Easy street“. Teško je utvrditi zašto je ponela baš naziv „Jedan sunčan dan“, ali je jasno da priređivač nije imao ispred sebe prvi Nadin LP. Tu lepo na poleđini piše da su autori A. Jones, V. Đonović i V. Jakovljević. Naredna pesma, „Plavi drhtaj“, objavljena je na kompilacijskoj ploči „Muzika za igru“, a original se zove „Brivido blu“. Kompozicija pod rednim brojem 9 tj. 7 jeste soundtrack za film „Moja luda glava“ i na singlici je objavljena kao „Pesma iz filma MOJA LUDA GLAVA“. Sledeća, „Moju ljubav nisi hteo“ jeste „You don’t have to say you love me“, a 16. tačnije 14. numera je jednom davno na EP – u potpisana kao „Crn je dan bez muzike“. 18. tj. 16. kompozicija se zove „Moja amajlija“ („My lucky charm“), a ne „Moja srećna zvezda“, i u zagradi je trebalo da stoji N. Brodski – P. Ivanović – V. Jakovljević (uz eventualnu naznaku o učešću vokalnog kvarteta Predraga Ivanovića i ansambla Vojislava Đonovića, koji su pratili Nadu na celom LP – u „Ciganska noć). Pod brojem 21. (19.) smo očekivali neku dosad nečuvenu verziju pesme „Cry Baby“, objavljene na EP – u „Pata – pata“ pod naslovom „Kraj“. No, opet se radilo samo o prekrštavanju.

Poslednji disk je, pak, priča za sebe. Na njemu se, pored više razloga za naše oduševljenje nalazi i (najblaže rečeno) neobjašnjiv fenomen. No, neka to ostane za kraj. Najpre, pored naslova „Yes, indeed“ stoji „Dok si tu“, što je ime studijske, domaće verzije, ali nije bilo potrebe za tim, jer taj snimak nije ni uvršten na disk (a možda je mogao biti, recimo umesto jedne od tri varijante kompozicije „Won't you come home Bill Bailey“, čije "novo ime" ne bih da citiram). Kompozicija Kola Portera na broju 6 se zapravo zove: „What is this thing called love“, a original pesme „Idem u Kanzas Siti“ nikako ne nosi naziv „Kanzas Sity“! To je prepisani lapsus sa EP –aDok si tu, koji je prenet na kompilacijsku ploču NADA, pa naposletku i na disk, a slovoslagač očigledno nije ni u jednom slučaju bio Englez. 17. i 18. pesma su premijerno izvedene na Opatijskom festivalu 1961. godine. Prva se baš tako zove, a u zagradi je trebalo da stoji: Milivoj Koerbler – Milivoj Koerbler – Vesna Rajić. Izvođači su Nada i Plesni orkestar RTV Zagreb, no u našoj knjižici stoji: „Big Bend Radio Beograda“. Big bend je, zapravo, „ubačen“ svuda gde je nedostajao verodostojan podatak (odMalo ljubavitj.My kinda lovetj.My kind of lovepa do „Beograd“). Druga opatijska kompozicija se ne zove „Posle mnogih godina“. Blizu je, mora se priznati, i to mnogo bliže od svih promašenih naslova, budući da nosi naziv „Posle mnogih zima“ (Mirko Šouc – Robert Hauber – Aleksandar Korać, takođe uz Plesni orkestar RTV Zagreb).

Inače – mnoge festivalske kompozicije su ostale uskraćene za propratne podatke o nazivu festivala i godini izvođenja: Za mesec il’ dva– Zagreb ’60, Život teče– Pesma leta ’68, nedostajućaUspavanka Opatiji– Opatija ’59, Hej, šta je s vama ljudi– Hit parada ’76, Modri snovi– Zagreb ’60, Ulicama sreće– Zagreb '62Takođe, nije baš jasno zbog čega neki prepevi (tačnije: domaće verzije svetskih hitova) imaju u zagradi naziv originala, a kod drugih je to elegantno preskočeno: Samo jedan cvetse izvorno zoveTi voglio dare un flore“, Divno je igrati tvist“ – „The twist“, Ne govori svud o tom“ – „Non andare col tamburo“, Biću tamo“ – „Reach out, I’ ll be there“, Želim da sam s tobom“ – „Sway“, Pusti me da plačem“ – „Cry to me“... Međutim, sve pobrojane i još mnoge prećutane greške jesu tek šlagvort za ono što sam ostavio za kraj, i što je zaista nedopustivo. Jeste li preslušali pesmu „SAD KAD TE VOLIM“ pod brojem 16 na disku broj 3? Molim vas preslušajte!

Ako ste pomislili da je to neki rani Nadin rad, snimljen pod teškim, možda ratnim, okolnostima ili u stanju teške prehlade, bronhitisa, gripa ili ko zna čega – garantujem Vam da niste u pravu. To uopšte nije Nada Knežević! Posle prvog otpevanog stiha ste verovatno bili zbunjeni, a onda ste čuli ono „...ne tražim više ništa, ne želim više ništa“ što vam je možda zvučalo kao „fuzija“ Bisere Veletanlić i Josipe Lisac... Ubrzo postaje kristalno jasno da je „to“ potpuno zalutalo tu... Mislim da peva Lidija Kodrič, ali nije ni važno. To je toliko neverovatno da je urnebesno smešno. 

06.02.2010.

Uncategorized

  1. Želim da sam s tobom (Sway)
  2. Kiša i mi (Beogradsko proleće '61)
  3. Ulicama sreće (Zagreb ’62)
  4. Klementina (Klementine, chérie) (’63)
  5. Ne reci više da si sam (Beogradsko proleće ’66)
  6. Smješi se (Opatija ’67)
  7. Pevaj zajedno sa nama ti (Obraz uz obraz '73)
  8. Doneo si ljubav (Beogradsko proleće ’74)
  9. Nek' me reka vodi / To je moj dom (I’m going back home)
  10. Trebalo bi da me znaš
  11. Pusti me da plačem (Cry to me)
  12. Mali krokodil
  13. Ako smo bili tuđi
  14. Osmeh mi daj
  15. Beograd
  16. Most

04.02.2010.

CD box

3 CD Nada Knežević ('09.)




CD 1

01. Nada Knežević - Samo jedan cvet / Ti voglio dare un flore*
02. Nada Knežević - Ba / Ba*
03. Nada Knežević - Napulj / Twist a Napoli
04. Nada Knežević - Ćao / Ciao
05. Nada Knežević - Birili / Birilli*
06. Nada Knežević - Divna noć (Noć bez meseca** / No moon at all*)
07. Nada Knežević - Zanos / Frenesi
08. Nada Knežević - Klementina / Klementine, chérie*
09. Nada Knežević - Fatima
10. Nada Knežević - Divno je igrati tvist / The twist*
11. Nada Knežević - Patatina / Patatina*
12. Nada Knežević - Larina pesma / Lara's theme
13. Nada Knežević - Prava ljubav / Instanst love
14. Nada Knežević - Ciganska noć / Les Gitans
15. Nada Knežević - Moja prva ljubav / Runaway
16. Nada Knežević - Utakmica / La partita di pallone
17. Nada Knežević - Ulicama sreće (Zagreb 62*)
18. Nada Knežević - Dejvi Kroket* / Davy Crocket
19. Nada Knežević - Amor / Darling twist
20. Nada Knežević - Sama / Sei rimasta sola
21. Nada Knežević - Ja i ti / We are brotherhood of man
22. Nada Knežević - Za mesec il' dva (Zagreb 60*)
23. Nada Knežević - Plače sve zbog tebe
24. Nada Knežević - Ne govori svud o tom / Non andare col tamburo
25. Nada Knežević - Biću tamo / Reach out, I'll be there*
26. Nada Knežević - Most
27. Nada Knežević - Želim da sam s tobom / Sway*
28. Nada Knežević - Život teče (Pesma leta 68*)
29. Nada Knežević - Pusti me da plačem / Cry to me*
30. Nada Knežević - Ne reci više da si sam (Beogradsko proleće 66)

CD 2

01. Nada Knežević - Taj sretan dan
02. Nada Knežević - Ako smo bili tuđi
03. Nada Knežević - Jedan sunčan dan (Negde postoji takvo mesto** / Easy street*)
04. Nada Knežević - Plavi drhtaj / Brivido blu*
05. Nada Knežević - Poruka / Recado bossa nova*
      Nada Knežević - Tetovirana ruža***
      Nada Knežević - Uspavanka Opatiji*** (Opatija 59*)
06. Nada Knežević - Hej, šta je s vama ljudi (Hit parada 76*)
07. Nada Knežević - Moja luda glava
08. Nada Knežević - Moju ljubav nisi hteo / You don't have to say you love me*
09. Nada Knežević - Seti se naše ljubavi (Beogradsko proleće 71)
10. Nada Knezevic - Sada divno je sve (Divno je sve** / Sunday morning*)
11. Nada Knežević - Smješi se (Opatija 67)
12. Nada Knežević - Modri snovi (Zagreb  60*)
13. Nada Knežević - Neka pati ko me voli
14. Nada Knežević - Crn je dan bez muzike / Black is black
15. Nada Knežević - Trebalo bi da me znaš
16. Nada Knežević - Moja srećna zvezda (Moja amajlija** / My lucky charm*)
17. Nada Knežević - Mladić i Mendelson (2:57)
18. Nada Knežević - Doneo si ljubav (Beogradsko proleće 74*)
19. Nada Knežević - Daj, ne idi (Kraj** / Cry, baby)
20. Nada Knežević - Osmeh mi daj
21. Nada Knežević - Alexander's ragtime band (bonus track)


CD 3 (live)

01. Nada Knežević - The Nearness Of You
02. Nada Knežević - Lover man
03. Nada Knežević - Comming home Bill Baley (Won't you come home Bill Bailey**)
04. Nada Knežević - Mister Paganini
05. Nada Knežević - Yes, indeed (Dok si tu ****)
06. Nada Knežević - What is this thing called love*
07. Nada Knežević - Comming home Bill Baley
08. Nada Knežević - Spain
09. Nada Knežević - Smooth sailing (album version*)
10. Nada Knežević - Round about midnight
11. Nada Knežević - Comming home Bill Baley
12. Nada Knežević - All of me
13. Nada Knežević - Love for sale
14. Nada Knežević - Malo ljubavi / My kind of love (album version*)
15. Nada Knežević - Idem u Kanzas siti / Kansas City (album version*)
16. Unknown artist - Sad kad te volim*****
17. Nada Knežević - Ti kojem stihove pjevam (Opatija 61, album version*)
18. Nada Knežević - Posle mnogo godina (Posle mnogih zima**, Opatija 61, album version*)
19. Nada Knežević - Poštansko sanduče (album version*)
20. Nada Knežević - Beograd (album version*)
21. Nada Knežević - Mir / Peace, brother, peace

* - podaci koji nedostaju na omotu CD - a,
** - ispravan naziv numere,
*** - numere koje nedostaju na CD - u,
**** - nepotrebni podaci,
***** - numera nepoznatog izvođača.

03.02.2010.

MIRNO JEDRENJE (SMOOTH SAILING)



Ela Ficdžerald je svakako jedna od najvećih džez pevačica dvadesetog veka (ako ne i najveća). Pored toga što je do savršenstva dovodila svaku svoju interpretaciju, posedovala je i redak talenat za improvizaciju i scat (to je je ono : bubi – dubi – dubi – dubi – dirli – dirli – bubi – bubi – bap).
Isto to je mogla i Nada Knežević ( i u pesmi Mr. Paganini se na par mesta sasvim lepo čuje da to nije puka imitacija!), pa je na EP – u PATA PATA ( iz 1968) otpevala "Smooth sailing", pesmu bez teksta, obilatu scatom…


Poslušajte:
Ela:

Nada: