03.01.2011.

The ladies sing jazz

Baveći se likom i delom Nade Knežević, upoznali smo muzičke prilike šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, pročešljali šlageristiku i festivale zabavne muzike, i podsetili se mnogih muzičkih velikana. U gostima su nam bili Darko Kraljić, Milan Kotlić, Voki Kostić, Korni Grupa, Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Cune Gojković, Gabi Novak, Dušan Jakšić, Olivera Marković, zatim Ela Ficdžerald, Sara Von, Rej Čarls, Čik Korija, pa Del Šenon, Dasti Springfild, Rita Pavone i još mnogi koji su na direktan ili indirektan način bili akteri priča iz Nadine karijere. Ona je uglavnom predstavljana kao retka i usamljena figura domaće estrade, što zbog svoje sklonosti ka džezu, što zbog izuzetnih vokalnih sposobnosti, i mogao se steći utisak da je, što se tiče kvaliteta, daleko ispred svih...

Međutim, iako je tačno je da su je muzički kritičari godinama proglašavali prvom, ne treba smetnuti s uma da počivša zemlja nikada nije oskudevala u dobrim vokalima, posebno ženskim. Na sceni je bilo više muškaraca, ali treba priznati da Nada gotovo nikada nije bila bez zdrave ženske konkurencije. Stoga ćemo posvetiti malo pažnje i njenim sestrama po mikrofonu, vrsnim pevačicama stare Jugoslavije, koje su, kao i ona, večito balansirale između komercijalnog i neprofitabilnog. Dakle, danas govorimo o najkvalitetnijim jugoslovenskim interpretatorkama džeza i zabavne muzike, za koje se može reći da su igrale (ili još uvek igraju) u Nadinoj ligi...


Radojka Šverko - Nesumnjivo jedna od najboljih hrvatskih (ali i evropskih) pevačica, impresivnog talenta i fascinantne interpretacije, koja je (kako to obično biva sa najboljima) realizovala samo mali deo svog potencijala. Njen put do slave u domovini je vodio preko inostranih festivala, pa je na domaću scenu stupila kao već etablirana evropska zvezda i pesmom “Kud plovi ovaj brod” očarala publiku na Splitskom festivalu 1970. godine. U rekordnom roku je postala etalon dobrog pevanja, ali je pomama za njom izostala, pa se njena karijera svela na sporadične diskografske delikatese i manje ili više zapažena učešća na festivalima.
 


 Blagica Beti Đorđević – Uz Nadu i Radojku, najcenjenija pevačica džeza u SFRJ, specifična po izvedbama koje objedinjuju ležernost i silinu, te oduševljavaju svežinom. Nažalost, i ona je popularnoj muzici dala doprinos na nivou minimuma, budući da je od samog starta bila lišena velikih ambicija. U estradni svet je ušla gotovo slučajno, zadržala se u njemu tek toliko da ostavi svetlucavi trag, a onda je polako pala u zaborav. Široki auditorijum je uglavnom pamti po šlageru sa Beogradskog proleća ’76 “Počnimo ljubav iz početka”.
 


Zdenka Kovačiček – Pevačica čiji se senzibilitet drastično razlikuje od Radojkinog ili Nadinog, ali koja po kvalitetu nimalo ne zaostaje za njima. Njena silna ljubav prema džezu, bluzu i r’n’b - u se tokom više od 40 godina karijere manifestovala kroz manje ili više komercijalne diskografske uratke sa upadljivim primesama roka i u modernim aranžmanima, što joj je obezbeđivalo kontunuitet i istaknuto mesto na sceni. Od samog početka solističke karijere i uspeha na Opatijskom festivalu ’70 (“Zbog jedne melodije davne”), pa sve do danas, nosi epitet jedne od najboljih pevačica starog kontinenta.
 


Bisera Veletanlić – Nezaobilazno ime u svakoj priči o muzici sedamdesetih, šlageristici, pa i jugoslovenskom džezu. Na scenu je stupila ranih šezdesetih kao sestra već popularne Senke, ali je svojih pet minuta dočekala tek u narednoj deceniji. Na listi njenih hitova ubedljivo prvo mesto zauzima pesma Kornelija Kovača “Milo moje”, i do danas je ostala nenadmašna u kompozicijama tog tipa. Njen otklon prema džezu je najpre bio sporadičan i škrt, budući da je bila usredseređena na laku pop muziku i festivalske note, a onda je u drugoj fazi karijere dala više prostora tom žanru. Iako se ne bi moglo reći da je njen vokal masivan ili raskošan, neosporno je da je reč o vanredno talentovanoj pevačici, sposobnoj za lepe džez improvizacije i snažan doživljaj pesme.



 Maja Odžaklijevska – Sjajna pevačica, mahom skoncentrisana na pop, ali vrlo vešta i u drugim žanrovima, poput džeza. Njen ulazak u estradne vode je aminovala baš Nada Knežević, kao član žirija na prvoj Majinoj audiciji 1970. Naredne godine je učestvovala na istom onom Beogradskom proleću sa kog je torpediran hit “Seti se naše ljubavi”, ali je uspeh na tom festivalu postigla tek krajem te decenije sa pesmom “Daljine”, koja se smatra njenom ličnom kartom. Snimala je retko, ali je redovno učestvovala na festivalima, što joj je donosilo nagrade i pothranjivalo popularnost, a svoj žanrovski dijapazon je demonstrirala u manje formalnim okolnostima, na koncertima i u raznim televizijskim emisijama.
 

Josipa Lisac – Maestralna zagrebačka interpretatorka, čuvena po svojoj ekscentričnoj pojavi, dobrom glasu, ali i eksperimentisanju sa žanrovima. Karijeru je započela u rok grupi, onda je izvodila šlagere sa prizvukom bluza, da bi se, pre svog odlaska u Ameriku (posle čega se je dugo zadržala u pop muzici) obrela i u džezu na tzv. “Beloj ploči”. Zapravo, džez – standardi su oduvek bili deo njenog klupskog repertoara, i bez obzira što su njene izvedbe uvek virtuozne – čini se da je njen specifični vokal malo upotrebljiviji u bluzu nego u klasičnom džezu… Kao raritet treba izdvojiti njenu interpretaciju Kraljićeve kompozicije “Čudno,vrlo čudno”.
   


Nada Pavlović – Klupska pevačica, koja je zauvek ostala u zapećku, mada slovi za jednu od boljih interpretatorki džeza kod nas. U mladosti je nastupala u američkim bazama stacioniranim u Nemačkoj, gde je dobrano ispekla zanat, ali se po povratku u otadžbinu nije nametnula široj publici. Razlozi leže u njenom odbijanju da se prilagodi aktuelnim muzičkim trendovima, nedostatku ambicija i posvećenosti roditeljstvu… Retko je učestvovala na festivalima, a diskografija joj je tek simbolična. Pre nekoliko godina je gostovala u pesmi “Uzmi ili ostavi” pop – grupe “Flamingosi".



 Gabi Novak – Jedina Jugoslovenka koja je imala čast i privilegiju da na samom početku karijere peva u duetu sa Luisom Armstrongom. Bilo je to na Bledskom jazz festivalu 1958, a mlada pevačica je posle toga nizala samo uspehe, što festivalske, što diskografske. Šezdesetih je još uvek bila pod snažnim uticajem džeza, da bi se od udaje za Arsena Dedića (1970) posvetila šlageristici, što joj je obezbedilo status jedne od najvećih domaćih zvezda sve do današnjih dana. Na listi njenih hitova se, pored sladunjavih šlagera, nalazi i sjajna duetska pesma sa Radojkom Šverko “Za mene je sreća”.

Нема коментара:

Постави коментар