26.11.2013.

OVA NOĆ (ESTA NOCHE NO)

Prvi put postavljeno 06. 06. 2010. godine.


Postoji određeni broj kompozicija iz ranih šezdesetih koje su samo nakratko bile popularne, doživele svoje jugoslovenske verzije, a onda zaboravljene. Mnogima od njih nije teško ući u trag, pošto su uredno i precizno potpisane na pločama naših izvođača, i čak se i na mreži, uz malo truda, može doći do originala. Međutim, ponekad se originalni nazivi pesama (ali i imena autora) na omotima ploča ispod naslova domaćih verzija ne podudaraju sa realnim stanjem stvari, zahvaljujući previdima slovoslagača. Tako je i par kompozicija u izvedbi Nade Knežević pogrešno potpisano na zvaničnim izdanjima. Neke od njih su već predstavljene u „Paralelama“, neke su još uvek pod znakom pitanja, a danas je pred nama original numere A2 sa EP – a „Amor“.

Nije izvesno da li je domaće verzije svetskih hitova iz tog vremena ispravnije zvati prepevima ili obradama, s obzirom na to da su nastajale gotovo istovremeno sa originalima. Naime, domaća diskografska kuća bi otkupila autorska prava posle prvih indicija da će nova belosvetska pesma postati hit, u rekordnom roku bi bio sklepan tekst na našem jeziku, napravljen prigodan aranžman i odabran adekvatan (obavezno aktuelan) domaći izvođač, a često i više njih. Najveći svetski hitovi toga doba uglavnom imaju po dve domaće verzije, što je, uostalom, slučaj i sa originalima.

Originalom se, dakle, obično smatra prva verzija, koja je stekla široku popularnost (što je uslov za obradu) i koja najčešće potiče iz zemlje samog kompozitora, mada to nije pravilo. Tako je, recimo, tokom šezdesetih veliki broj italijanskih i latino - američkih kompozicija dospevao na vrhove svetskih top - lista tek posle lansiranja verzija na engleskom jeziku (budući da su Britanija i Amerika preuzimale primat u muzičkoj industriji), a originali su često potiskivani u drugi plan.


Nije poznato da li je melodija „Esta noite não” tj. „Esta noche no“ postigla veći uspeh izvan Južne Amerike, ali su je šezdesetih izvodile najpopularnije latino - američke pevačice: Brazilka Anhela Marija (1929 - ) i Portorikanka Karmita Himenes (1944 – 2003). Autori kompozicije su Italijani Đankarlo M. Longo Fančuli.

Domaća verzija pod nazivom „Ova noć“ (okrnjeno potpisana kao „Esta noche“), koju su prilagodili S. Radojičić i A. Korać, generalno ne pravi veliki otklon od brazilske „Esta noite não” iz ’64 , sem kada se radi o izboru instrumenata (npr. žice su zamenjene dobošem). Međutim, čini se da je originalna atmosfera pesme počivala baš na tim promenjenim elementima, pa „Ova noć“ tek nagoveštava zamisao kompozitora, i finalni produkt samo zahvaljujući vokalu nekako doseže nivo uzora.

Pesma, inače, (za razliku od ostalih sa EP – a „Amor“) nije uvrštena na trostruki CD Nade Knežević.

Angela Maria - Esta noite não:
Carmita Jiménez - Esta noche no:

Nada Knežević - Ova noć:


25.11.2013.

MOJA AMAJLIJA (MY LUCKY CHARM)

Prvi put postavljeno 06. 04. 2010. godine.

Met Me In Las Vegas“ je jedan od najvećih bioskopskih hitova pedesetih godina prošlog veka, snimljen u produkciji MGM –a 1956. godine, pod rediteljskom palicom Roja Roulanda. Bila je to laka komedija sa mnogo muzike (u tom razdoblju američke filmske industrije mjuzikl je bio vodeća forma), a da je soundtrack zaista bio kvalitetan potvrđuje i nominacija za Oskara, u kategoriji „the best musical score“.

My lucky charm“ je jedna od pesama iz filma koja je lako pronašla put do srca publike, te je izvođena i kasnije u različitim aranžmanima, na različitim meridijanima (a propo, mnoge melodije iz takvih filmova su vremenom postajale džez standardi). Celokupan soundrack je komponovao Nikolas Brodski (1905 – 1958), autor ruskog porekla koji je još pre rata stekao slavu u Americi, kao vrstan kompozitor filmske muzike. „Met Me In Las Vegas“ je jedan od poslednjih filmova u kojima je Brodski za života učestvovao.
Pored duetske verzije pesme, koju su izveli Den Dejli (glavna uloga) i mala Azijatkinja Micuko Savamura,  postoji i verzija koju je otpevao Džeri Kolona. U domaćoj verziji su učestvovali Predrag Ivanović (sa svojim vokalnim kvartetom) i Vojislav Đonović, a tada sasvim mlada Nada Knežević  je to, kao i obično, majstorski otpevala.

To je, inače, bila kompozicija B4 na LP albumu „Ciganska noć“, a objavljena je i na trostrukom CD – u, pod imenom „Moja srećna zvezda“.



Dan Dailey & Mitsuko Sawamura:


Nada Knežević:



PATA PATA


Prvi put postavljeno 14. 03. 2010. godine.


Mirijam Makeba

PATA PATA je najveći hit južnoafričke pevačice i borca za ljudska prava, Mirijam Makeba (1932 – 2008), poznate kao Mama Afrika. "Pata pata" je ime živog južnoafričkog plesa, a slobodno prevedeno sa Xhosa jezika, znači “dodir po dodir”.

Mirijam je pesmu napisala još 1957. godine, dok je živela u Johanesburgu. Međutim, PATA PATA je postala hit tek deset godina kasnije, kada je objavljena u SAD. Mirijam se je čitavog života, sa raznih krajeva sveta, borila za prava potlačenih sunarodnika u Južnoafričkoj Republici svojom muzikom, pa je i svoje najveće hitove pevala na pomenutom Xhosa jeziku .

Njena interpretacija sadrži mešavinu džeza i južnoafričkog tradicionala, a kuriozitet je sledeći podatak: poslednja pesma koju je otpevala bila je baš PATA PATA. Naime, na koncertu održanom u znak protesta protiv mafijaške organizacije Kamora, 2008. u Italiji, Mirijam je doživela srčani udar neposredno po izvedbi svog hita...

Nada Knežević

Elem, Nada Knežević je ovoj neobičnoj pesmi “ukinula” južnoafričke vokalne elemente, približavajući je našem mentalitetu. Njena verzija, na kojoj su radili Zvonimir Skerl (aranžman) i Radoslav Graić (tekst), zadržava jaku vezu sa originalom, ali bez zvučnih efekata koji bi asocirali plemenski ritual. 

Pesma je objavljena na istoimenom EP – u iz 1968.

Miriam Makeba:


Radmila Karaklajić:


Nada Knežević:



21.11.2013.

FATIMA

Kada se je Lola Novaković 1960. godine vratila u Jugoslaviju sa jednoipogodišnje turneje po Bliskom istoku, donela je sa sobom note pesme "Mustafa", koja je već bila hit u svetu, ali je kod nas još niko nije pevao. Zapravo, „Ya Mustapha“ je izvorna egipatska pesma sa elementima grčkog folklora, koja je tokom pedesetih godina bila popularna u nekoliko varijanti: jednu od prvih verzija je snimio turski pevač Dario Moreno, egipatski pevač Bob Azam je postigao ogroman uspeh u Francuskoj i Engleskoj, a Hoze Gvardiola je zapalio Španiju. Čim je pustila u etar ovu pesmu, Lola je odlučila da odži prvi solistički koncert u velikoj dvorani „Doma sindikata“. Prema legendi, narednog dana je pola Beograda zviždalo „Mustafu“, a naredne godine je njen parnjak po popularnosti, Đorđe Marjanović, snimio svoju verziju i objavio je na svojoj prvoj, istoimenoj LP ploči.

Tako su se zvuci Orijenta ušunjali u našu zabavnu muziku, i do dana današnjeg nas nisu napustili. Već te 1960. godine, tada popularni pevač i kompozitor Dragan Toković odlučuje da napravi domaću repliku „Mustafe“, i iskoristi pomamu za pustim turskim, pa tako nastaje „Fatima“, pesma koju je najpre sam izvodio. Međutim, pošto je tih godina Loli Novaković po popularnosti u Srbiji mogla da parira samo Nada Knežević*, Toković je odlučio da svoju orijentalnu kompoziciju poveri i njoj. Nadina verzija „Fatime“ je uskoro postala veliki hit, koji je godinama bio nezaobilazni deo njenog repertoara, čak i kada nije postojalo dobro koncepcijsko opravdanje. Ona je tu pesmu osvežila jednom sjajnom džez improvizacijom, ali je u suštini ostala narodna, bliska širokom auditorijumu, i veoma slušana u svim krajevima naše bivše zemlje. Kasnije je Safet Isović snimio narodnjačku verziju, koja je još uvek vrlo popularna u Bosni.

Nadina „Fatima“ je objavljena na istoimenoj EP singlici, 1963. godine. Uz Tokovića, u realizaciji pesme su učestvovali Predrag Kojdić i ansambl Aleksandra Subote. Pored domaće publike, pesma je ponuđena i Rusima, jer je u leto 1963. godine grupa domaćih izvođača prvi put otišla na dvomesečnu turneju po Sovjetskom Savezu. U toj grupi su, pored Nade Knežević, bili Predrag Gojković, Đorđe Marjanović, Nina SpirovaNada MamulaSedmorica mladih, harmonikaš Toša Elezović i vokalni ansambl Dalmacija.  Održali su 50 koncerata u Rigi, Moskvi, Lenjingradu, Černovcu, Kišenjevu, Odesi, Kijevu itd., a raritetni zvučni zapis koji ćemo slušati je snimak sa jednog od tih koncerata. Naime, navedena grupa izvođača je tokom turneje snimila nekoliko ploča za rusko tržište, a na nekima od njih se pojavljuje i Nada Knežević (već smo slušali pesmu „Курица“ tj. „Ko-ko-da“). Ovaj fragment „Fatime“ objavljen je na EP singlu Концерт Югославской эстрады.


* Početkom šezdesetih godina zabavna muzika u Srbiji postajala je sve popularnija, a emisije radija, koje su emitovale ovu muziku, imale su visoku slušanost. To je bio povod da redakcija Drugog programa Radio Beograda pozove slušaoce da učestvuju u izboru 10 najpopularnijih pevača. U toku juna i jula 1961. godine sprovedena je anketa o zabavnoj muzici i muzičkim sklonostima omladinaca. Učestvovalo je 310 slušalaca, od kojih su 95% bili učenici i studenti. Anketa je obavljena u Beogradu, u Studiju 5 i na Adi Ciganliji, na omladinskoj radnoj akciji. Omladinci su u anketi pravili rang listu od pet najomiljenijih izvođača zabavne muzike. Njihov izbor svedoči da su zabavnu muziku identifikovali sa ograničenim krugom kompozicija, a to su: muzika za igru, šlageri i džez. Na listi omladinaca najpopularniji pevač je Đorđe Marjanović, zatim slede: Lola Novaković, Predrag Gojković, Gabi Novak, Nada Knežević, Ivo Robić, Vice Vukov, Marko Novosel, Dušan Jakšić, Anica Zubović, Ljiljana Petrović, Stjepan Stanić, Tihomir Petrović, Olivera Marković, Miodrag Jevremović i drugi. (RTS)