16.10.2013.

HEJ, MAMA (Tell mama)

Nada Knežević je '68 u jednom intervjuu rekla:


Ja časove i časove provodim slušajući divnu muziku, tzv. američku komercijalu. Uživam u kompozicijama Otisa Redinga, Sare Von, Dion Vorvik, Vilsona Piketa, i osećam u sebi veliku želju da ih i sama jednog dana zapevam, ali KAKO? Gde da nađem orkestar koji će me pratiti, koji će bar donekle dočarati to bogatstvo zvukova i ritmova? Ta nemogućnost da nađe odgovarajući prateći orkestar praktično sprečava pevača u svim njegovim nastojanjima. Ja nemam svoj orkestar i stoga sam prinuđena da pevam samo one stvari koje uvežbam s orkestrom koji će me u pojedinim prilikama pratiti.


Već naredne godine je zapevala veliki hit soul i bluz dive Ete Džejms, "Kaži mami" ("Tell mama"), i to ne bilo gde i ne bilo s kim - već na prestižnoj "Evrodisk paradi", u društvu najeminentnijih evropskih muzičara toga doba. D. Ružić je u "Ilustrovanoj politici", evocirajući uspomene na Nadine uspehe, 1971. godine napisao:

"... Čovek ne može da se seti baš svih detalja, ali ko nije zapamtio onu "ludu" pesmu "Hej, mama"?! Nada je bila pozvana da učestvuje na takozvanoj Evrodisk - paradi, koju je organizovao BBC, i na kojoj su učeštvovali Bitlsi, Tom Džons i ostala evropska elita. U toj vrhunskoj konkurenciji slavnih imena, ona je zapevala "Hej, mama", i kada je završila - začuo se hrapavi šum, kao krčanje, koje se tek nekoliko trenutaka kasnije razaznalo kao aplauz. Aplaudirali su disk - džokeji svih stanica... i to za pesmu na srpskohrvatskom! Ljudi na beogradskoj radio-stanici nisu verovali rođenim ušima, jer... to nije bio običaj... ".

Pesma "Hej, mama" nikada nije objavljena na nosaču zvuka. Raritetni televizijski zapis je verovatno jedini dokument o jednom lepom prepevu, na osnovu kojeg samo možemo da zamislimo tu spektakularnu interpretaciju, kojoj su tapšali svi di-džejevi Evrope. Naime, na sačuvanom snimku Nada peva studijsku verziju pesme, koja je svedena, na momente mlaka i neubedljiva, lišena bravura koje očaravaju. Međutim, i takav relikt se može smatrati veoma dragocenim, s obzirom na činjenicu da je to jedan od svega desetak sačuvanih snimaka Nade Knežević u arhivi RTS - a. Mnogo je toga otpevala tokom šezdesetih, pa i sedamdesetih, za potrebe raznih televizijskih i radio emisija, a od svega je ostala samo pokoja crno-bela slika, neprecizni nazivi davno zaboravljenih programa, i tek poneki zvučni zapis, koji svedoči o sudbini velike pevačice u jednoj beznadežno maloj zemlji.

Poređenja radi, slušaćemo i originalnu verziju iz 1968. godine (komponovao Klaus Karter, otpevala Eta Džejms na istoimenom albumu).





Нема коментара:

Постави коментар