Priče iz knjige "Velika Nada": Sašina ekipa

"Otišla sam u Zapadnu Nemačku da kupim zavese za novi stan", šaljivo je objašnjavala Nada Knežević svoju odluku da napusti domovinu u trenutku kada je bila aktuelnija nego ikada. Nije bilo uobičajeno da pevač od koga i publika, i izdavačka kuća, i organizatori festivala, i mediji toliko očekuju iznenada nestane. Ona je to učinila početkom 1964, kada joj je prijatelj Rade Smiljanić Kabaljero, basista u orkestru Saše Radojčića, ponudio angažman u američkim vojnim klubovima u Majnhajmu.

Iz perspektive prosečnih, Nada je tražila hleba preko pogače. Neki od njih su joj to i javno prebacivali. I u PGP - u su bili razočarani, tim pre što su joj neprosredno pre odlaska sukcesivno objavili 5 EP ploča. Ali, Nada nije bila zadovoljna. Smatrala je da će propasti kao pevač ako nešto ne preduzme, a uz to, u gastarbajtovanju je videla priliku da napokon nauči engleski jezik. Potpisala je ugovor na tri meseca, iako joj je zarada bila manja nego kod kuće. 

Sašina ekipa je u Majnhajmu zatekla Radmilu Mikić i orkestar Dragana Vidaka. U prvi mah im se učinilo da nikada neće dostići njihov nivo i, po Nadinom priznanju,  pregurali su prvih mesec dana samo zahvaljujući podršci šefa kluba koji je bio vrlo tolerantan prema Slovenima - jer mu je supruga bila Ruskinja. Na sreću, američki oficiri koji su u klub dolazili sa porodicama, brzo su zavoleli nove muzičare i počeli da naručuju "Fatimu"! Naravno, tražili su i američki džez, pa su Nada i njen orkestar u rekordnom roku formirali repertoar i višetruko povećali promet, što se odrazilo na njihove honorare. Sa većom zaradom, porasli su im apetiti i svi su kupili "neke lude" automobile na kredit. U nameri da ih što pre otplate, ostali su u Zapadnoj Nemačkoj mnogo duže nego što su planirali.

Za tih godinu dana, nastojeći da se dopadne Amerikancima, Nada je tako dobro savladala izgovor engleskog jezika da su je pojedini gosti zapitkivali iz kog dela SAD dolazi. Ali ono što je obeležilo njen boravak u Majhajmu i što je ponajviše uticalo na njen kasniji muzički izraz jeste kratka i burna romansa sa misterioznim džez muzičarem. "Ne bih da spominjem njegovo ime", govorila je kasnije, "ali on je najveći krivac što sam se konačno opredelila za džez... Naša ljubav je bila tako intenzivna da je bila neodrživa. Da smo ostali zajedno, mislim da bismo sagoreli ili bismo se ubili. Zato smo se razišli i morala sam da napustim taj ambijent. Ostavila sam posao koji mi je donosio izvanredne prihode, iako sam bila u dugovima zbog auta... i vratila se u Beograd."

Vratila se slomljena, ali je u pevačkom smislu bila jača nego pre. Nakon jednog koncerta, popularna Tereza Kesovija se poverila novinaru Ilustrovane politike: "Bila sam toliko fascinirana Nadinim pevanjem da prosto nisam mogla, a ni želela, da izađem pred slušaoce posle nje. Nisam htela da pokvarim utisak koji je ostavila. Ona  je moj kompleks!"

Nadu Knežević i orkestar Saše Radojčića u Zapadnoj Nemačkoj zamenila je jedva punoletna Nada Jakovljević (kasnije Pavlović) sa orkestrom Radio Prištine. Starija Nada je nakon kratkog zadržavanja u Beogradu nastavila dalje, put Skandinavije.

Preporuke za slušanje:

Poruka

Zanos

Zaveštanje