Zvučne zapise nastale u nekoj stranoj, malo poznatoj ili sasvim privatnoj produkciji, kojima raspolažu samo fanatični kolekcionari ili sami umetnici obično nazivamo raritetnim snimcima. Takvi snimci imaju izvanrednu vrednost kada su na njima zabeleženi izvođači koji tokom karijere nisu često izdavali albume, kao što je Nada Knežević. Na blogu je već pominjano da su joj diskografske ambicije oduvek bile skromne, a izgleda da i njena matična izdavačka kuća nije previše jurila za njom.
Na vrhuncu popularnosti, u vreme kada su LP ploče bile retkost i kada je ekspanzija EP singlova tek uzimala maha, Nada je očigledno bila interesantnija PGP – u nego kasnije, pa je dobila svoju longplejku i čak pet singlica. Tih ranih šezdesetih su pesme “Ciganska noć” i “Fatima” bile radijski hitovi, a “Zlatni mikrofon” je potvrdio Nadin kvalitet, te se je moglo očekivati da će se svrstati u red komercijalnih pevača (poput Lole Novaković), ali izgleda da se to nije dogodilo. Ya to je verovatno krivo njeno insistiranje na džezu, kao i česta odsustva iz zemlje, što je njenim kolegama, spremnijim na kompromise ostavljalo dosta medijskog prostora. U drugoj polovini šezdesetih su, sledstveno, objavljene tek dve njene singlice, a “Pata pata” je, recimo, bolje prihvaćena u izvedbi Radmile Karaklajić, bez obzira na to što bi svaki iole objektivan muzički stručnjak prednost dao Nadi.
Elem, na legendarnim turnejama naših umetnika po SSSR – u, uglavnom se izvodila popularna muzika jugoslovenskih autora, pa je Nada, sa autentičnom kompozicijom Dragana Tokovića, inspirisanom orijentom – “Fatima” (koju, apropo, u Bosni danas smatraju sevdalinkom zahvaljujući popularnoj verziji Safeta Isovića) pridobila simpatije ruske publike. Ona, naravno, nije odolela da tu gotovo folk pesmu ne ukrasi sjajnom džez improvizacijom, i možda je baš taj spoj bio ključ uspeha. Međutim, Rusima se je dopala i već predstavljena Kraljićeva “Ko – ko – da” (“Курица”), kao i kompozicija “Daleko”, o kojoj zasad nema podataka – ali je zvuk tu!
“Daleko” je, dakle, taj – ne toliko raritetni koliko zaboravljeni – snimak Nade Knežević iz Rusije, objavljen na flexy singlu časopisa Kругозор ‘65, u izdanju diskografske kuće Mелодия. Tekst je na hrvatskom jeziku, što navodi na zaključak da je pesma rad jugoslovenskih autora (tj. da je i tamo daleko izvedena u originalu), ali zbunjujuće je to što melodija zvuči suviše rusofilno za bilo koji jugoslovenski festival zabavne muzike, gde su najčešće plasirane note domaćih kompozitora. Na drugoj strani – mada sovjetska muzika nikada nije bila naročito popularna kod nas – to bi mogla biti i neka YU – obrada koja je, kao takva, “vraćena” u domovinu... U svakom slučaju – “Daleko” nam je sasvim blizu. Uživajte!
Nada Knežević - Daleko:
Нема коментара:
Постави коментар