24.02.2011.

RENATO

Današnji raritet nas opet vodi u rane šezdesete, u vreme kada je domaća zabavna muzika bila toliko mlada da još nije imala ni sopstveni identitet... Svet je najlakše dopirao do nas preko muzike, pošto smo oduvek rado prihvatali prekomorske i prekookeanske trendove, pa smo iz domaćih grla, na čistom srpsko – hrvatskom, slušali originalne džez – kompozicije, italijanske kancone i francuske šansone, a onda smo sa oduševljenjem pohrlili rokenrolu (rock’n’roll)...

Negde u međuvremenu nam se "dogodio" tvist (twist).

Tvist je, uopšteno, vrsta plesa. Preciznije: to je jedan od najpopularnijih plesova masovne kulture, koji je u rekordnom roku prihvaćen širom planete, da bi kasnije poslužio kao podloga za nastanak mnogih drugih igara. Pretečom se smatra igra koju su još krajem XIX veka razvili crnački najamnici na američkim plantažama, ali je moderna verzija znatno modifikovana elementima rokenrola, a najzaslužniji za popularizaciju tvista jeste Čabi Čeker (Chubby Checker, 1941 -), koji je svojim hitovima “Twist” (1960) i “Let's Twist Again” (1961) napravio pravu pometnju na top – listama...Веза

Tvist nije podrazumevao strogo propisane pokrete, niti je od igrača zahtevao bogzna kakvu veštinu. Bilo je dovoljno prepustiti se neodoljivom ritmu, uvijati donji deo tela, i dobro se zabavljati. Mladi su, razume se, brzo prihvatili novi trend, a kako i ne bi, kad su gotovo sve evropske i američke pop - ikone za tili čas postale propovednici tvistomanije: od Katerine Valente do Bitlsa... Ni mi, naravno, nismo kaskali za svetom, pa smo uredno prepevavali sve što se slušalo i do umora tvistovali uz Đorđa, Gabi, Arsena, Nadu (“Divno je igrati tvist”) i druge, a Ivica Krajač je čak odneo pobedu na poslovično uštogljenom Zagrebačkom festivalu 1963 godine sa pesmom “Platno, boje, kist i tvist” (4M / Bijele strele & Zdenka Vučković).

Pošto su Italijani tih godina za nas bili “zakon”, belosvetske muzičke novitete smo najradije uvozili preko Jadranskog mora. Imali smo i licencne urlatore koji su verno dočaravali atmosferu žabarskih poskočica, te smo i tvist u početku slušali u paketu sa njihovim “patentima”. To se, pre svega, odnosi na pesmu “Renato”, veliki hit italijanske pevačice Mine (1940 - ) iz 1962, koju je kod nas u sličnom aranžmanu izvodio Đorđe Marjanović.

Međutim, “Renato” uopšte nije italijanska pesma, niti je u početku imala bilo kakve veze sa tvistom. Njen autor je argentinski kantautor Alberto Kortez (Alberto Cortez, 1938 - ), koji je u Belgiji, godinu dana pre Mininog prepeva, snimio prvu (latino) verziju, pod imenom “Renata”. Veći uspeh je izostao, ali su italijanski producenti "nanjušili" potencijal, i Kortezova kompozicija je ubrzo odenuta u tvist ruho i "zabiberena" karakterističnim Mininim pevanjem (uzgred, premijerno je izvedena u filmu “Appuntamento in Riviera”).

Renata je, logično, kod Mine postala Renato, ali nije baš najjasnije zbog čega je Đorđe Marjanović (koji je najčešće sam pisao prepeve) takođe odlučio da peva o njemu?! Naravno, to nije omelo pesmi put do srca domaće publike, i može se reći da je zauzela istaknuto mesto na listi Marjanovićevih hitova...


Nada Knežević je iste godine snimila svoju verziju pesme “Renato” sa septetom “Sofija”. Objavljena je kao A1 na EP singlu u izdanju Balkantona.

Alberto Kortez:


Mina:


Đorđe Marjanović:


Nada Knežević:

Нема коментара:

Постави коментар