Ikona jedne epohe

 Politika

16.12. 2023.

piše: Vojislav Pantić

Priče iz knjige "Velika Nada": Majka blizanaca

Karikatura: Mladen Marković

Od trenutka kada je na svet donela dva dečaka, Nada Knežević je sve svoje profesionalne obaveze podredila porodici. U avgustu 1969. njen život je dobio novi smisao, a muzika - koju je dotle volela više od svega - trajno je zauzela treće mesto na listi prioriteta, iza Staše i Igora. 

Odluku je morala da donese odmah nakon porođaja, kada je Radio Beograd za učešće na Bi-bi-sijevoj Disk paradi odabrao numeru "Hej, mama", obradu soul hita Ete Džejms. Po legendi, Nadina interpretacija, premda je pevala na srpskom jeziku, fascinirala je evropske disk-džokeje i, mimo običaja, aplaudirali su joj u programu. Usledili su pozivi iz Brisela, Bremena, Berna i Londona, nudili su joj trogodišnji ugovor, ali majka blizanaca se samo ljubazno zahvalila i dodala: "Ne pada mi na pamet da vučem decu po svetu!"

"Želela sam jednog, a dobila dva sina. Okitila sam se najlepšim cvećem i ne želim da vene po jaslicama i vrtićima. Po cenu slave, ostajem sa svojom decom", recitovala je neumorno za sve časopise ponaosob, dok svi nisu utuvili kako stoje stvari. I dok mališani nisu prohodali, nije ih ostavljala ni na trenutak, a kasnije je zbijala šale na svoj račun: "Nisam zaradila ni toliko da me opština oporezuje!" Iza te šale se, zapravo, krila ne baš vesela istina: "Ušteđevina je brzo odlazila, morala sam i da zajmim od sestre. Sve sam kupovala duplo. Muž mi je otišao u vojsku i sama sam brinula o deci: pripremala sam im po 14 obroka dnevno. Šest meseci nisam spavala! Neko bi ih, na mom mestu, poslao u jasle ili uzeo ženu, a ja sam odbijala sve pozive za gostovanja da bih stalno bila s njima!"

Blizanci su uskoro postali prave zvezde: onoliko koliko je Nada medijima i publici bila interesantna kao pevačica, toliko se od nje očekivalo da govori o svojim dečacima, da s njima pozira za novine i da ih predstavlja televizijskim gledaocima. "Dvojke izazivaju interesovanje ne samo kada ih rodi poznatija, nego i bilo koja druga žena", govorila je. "Slučaj je hteo, a ja sam presrećna što je bilo tako, da rodim blizance. Možda neki misle da sam dobila previše publiciteta, ali ja ne insistiram na njemu!"

I svih narednih godina, Nada Knežević je pre svega bila majka blizanaca. Od njihovog rođenja nadalje, nije napisan ni jedan jedini novinski tekst o njoj - bez spominjanja Staše i Igora. Kad su deca poodrasla, možda je i želela još jedan trijumfalni kambek, ali niti je to bila ista ona scena s početka sedamdesetih, niti je ona bila ista ona Nada koja uvek može da se vrati. U knjizi "Velika Nada" poseban akcenat stavljen je na materinstvo, kao krucijalni faktor koji je uplivisao tok njene karijere. Međutim, suprotno opštem stavu da je premalo postigla,  autor ovih redova svedoči da je bila sasvim neopterećena žalom za propuštenim profesionalnim prilikama i više nego ponosna na svoj roditeljski uspeh.

Preporuke za slušanje:

Hej, mama

Trebalo bi da me znaš

Kišobran za dvoje

Priče iz knjige "Velika Nada": Ruže u snegu

Po povratku sa Zapada (1967), gde je, po legendi, imala dobre šanse za internacionalnu karijeru, Nada Knežević je sa orekstrom Svetozara Purka Aleksića Monte Negro i Zlatkom Golubovićem krenula na Istok, u pečalbu, na turneju po Sovjetskom Savezu. U Purkovom orkestru, saksofon je svirao mladi Ivan Švager. 

Upoznali su se u Beogradu, na probi u Domu sindikata, nekoliko dana pred put. Ivica je, po Nadinim rečima, odmah počeo da joj se udvara, ali popustila je tek u Lenjingradu, na - 20 stepeni. Odatle su otišli u Odesu i na + 20 obelodanili svoju vezu. U Ljvovu su, nekoliko dana kasnije, morali nakratko da se rastanu jer je Nada dobila poziv od Sedmorice mladih da im se pridruži u Moskvi, a Ivan se vratio kući. 

Ljubav su im konstantno ometala putovanja: kada je Nada iz Moskve stigla u Beograd, Ivan je morao u Nirnberg. Otišla je za njim, a kada je to gostovanje završeno, on je opet morao na put u Keln. Nada ga je i tamo posetila, ali je zbog svojih obaveza brzo morala nazad. Na njen predlog, Ivan je uskoro napustio orkestar i u decembru 1968. požurio u domovinu. Već u januaru, ona je opet otputovala u Sovjetski Savez, na četvoromesečnu turneju sa Sedmoricom mladih. Ivan je u martu otišao za njom i ostao tamo do kraja turneje. Želeli su da se venčaju u Rusiji, no nisu imali potrebna dokumenta, te su tu formalnost ostavili za Beograd. 

Nada je u junu, na venčanju, već bila u poodmakloj trudnoći. Ivan se odmah nakon ceremonije pridružio ansamblu Saše Radojčića i leto proveo radno na Svetom Stefanu. Supruga je bila s njim desetak dana, a onda se vratila kući jer se bližio trenutak porođaja. Dr Šulović joj je najavio blizance.

Staša i Igor su u avgustu 1969. zauvek postali centar Nadinog univerzuma, a brak s Ivanom Švagerom potrajao je nešto manje od 4 godine. Početkom osamdesetih, u maniru Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona, pokušali su da obnove vezu, ali bezuspešno. Nikada nisu realizovali ideju o porodičnom ansamblu, a jedini trag njihove muzičke saradnje je balada s prizvukom ruskog šlagera "Ruže u snegu" iz 1972. u kojoj je Ivan muzikom i tekstom ovekovečio romansu rođenu u Lenjingradu. 

Preporuka za slušanje:

Ruže u snegu

Priče iz knjige "Velika Nada": Sedamdesete na 45 obrtaja

Dok su šezdesetih na top-listama dominirali prepevi, sa tek ponekim festivalskim bestselerom, u narednoj deceniji došlo je do preokreta: popularne strane numere su retko i sve ređe obrađivane, a primat u jugoslovenskoj zabavnoj muzici preuzeli su domaći autori. Tako su festivali postali pravi raketodromi za lansiranje hitova zabavne muzike. "Seti se naše ljubavi", šlager kojim je otvorena nova dekada, najavio je i novo poglavlje u karijeri Nade Knežević: verovalo se da će napokon ući u grupu komercijalnih izvođača i da će se niz nastaviti. 

Aleksandar Korać je nekoliko puta pokušao da ponovi uspeh sa Beogradskog proleća 71. To mu je polazilo za rukom sa drugim pevačima, ali ne i sa Nadom: numera "Neću" sa Pesme leta 72 neslavno je prošla, "Doneo si ljubav" sa Beogradskog proleća 74 takođe, kao i "Tvoja, tvoja" sa Vašeg šlagera sezone 74 (ta poslednja je, valjda protiv uroka, bila potpisana pseudonimom Adam Blekić).  

U akciji "Traži se velika pesma za veliku pevačicu" učestvovalo je još nekoliko kompozitora: Damir Dičić, Vojkan Borisavljević, Sanja Ilić. Međutim, Nadin nemar i sklonost povlačenju pokvarili su sve šanse da, kao jedna od najpopularnijih estradnih ličnosti, iznedri još koji hit. Tako se Dičićeva pesma "Voli me" (Zagreb 72) nekoliko nedelja zadržala na top-listama, ali nije objavljena na nosaču zvuka, pa je brzo pala u zaborav. Borisavljevićev fanki šlager "Neka pati ko me voli" zahvaljujući nesporazumu nije ni učestvovao na Zagrebu 74. Iako je reč o vrlo hitičnom pokušaju, bez prave promocije nije mogao da osvoji publiku. Nije zaživela ni singlica inspirisana opusom Arete Frenklin ("Da li zna") koju je za Nadu pripremio Sanja Ilić sredinom sedamdesetih, kada je sjaj festivala počeo da jenjava, a hit-raketodrom premešten na televiziju. 

Ipak, svoju diskografsku karijeru završila je radijskim hitom: Boba Stefanović, koji je ranije sasvim retko komponovao za druge pevače, sašio joj je po meri soul "Hej, šta je s vama ljudi" za Hit paradu 76. U stvari, još nije bio kraj: kasnije se pojavila i na kompilaciji Milana Kotlića "Moja najlepša zvezda" (1980), interpretirajući još jednu popularnu melodiju - u tom trenutku staru gotovo četvrt veka, reinkarniranu u TV serijalu Evergrin - "Mala priča". 

Treba reći i da je da je tokom sedamdesetih, paralelno sa relativno čestim pokušajima da se zavrti na gramofonima, Nada Knežević punom parom snimala za program RTB - a. Otpevala je na desetine numera koje su samo jednom emitovane, te nije bilo prilike da ih publika zapamti. Neke od njih su objavljene na kompilacijskim pločama, ali je veći broj neuredno arhiviran i kasnije izgubljen. 

Preporuke za slušanje:

Tvoja, tvoja

Neka pati ko me voli

Hej, šta je s vama ljudi

Priče iz knjige "Velika Nada": Hitovi šezdesetih

Diskografsku karijeru,  ne računajući festivalske ploče, Nada je započela pesmom "Plavi drhtaj", prepevom hita italijanskog pevača Tonija Dalare. Taj slow-rock kasnih pedesetih, aranžiran u Genićevom maniru, pojavio se na kompilacijskoj LP ploči "Muzika za igru" početkom 1960. Jedini samostalni ženski vokal na toj ploči bio je Nadin, te je ona i prva pevačica koju je tek osnovani PGP-RTB predstavio publici imenom i prezimenom. 

U to doba, domaće autorske kompozicije su se uglavnom izvodile na festivalima i u filmovima. Najpre Jugotonovi, a onda i PGP - ovi pevači na tržište su izlazili sa obradama popularnih stranih melodija, bilo da su lansirane na San Remu, u bioskopima ili na pločama velikih zvezda. Nada će, uprkos insistiranju na džezu, za udarnu pesmu svoje prve longplejke (1961) odabrati šansonu "Ciganska noć", već proslavljenu u Dalidinoj izvedbi. U ostalih sedam pesama bilo je dosta džeza, ali nijedna od njih nije postala slušana.

Za slušanost se nešto kasnije izborila "Fatima", narodnjak Dragana Tokovića, lansiran kao Nadin odgovor na obradu orijentalne numere "Mustafa" koju su alternativno izvodili Lola Novaković i Đorđe Marjanović. I opet je džez pevačica dospela na top liste s pesmom koja je daleko od džeza (za utehu, ukrašena je sketom i džez improvizacijama).  Zapravo, Nada je otpevala već poznatu, ali ne naročito popularnu Tokovićevu kantautorsku temu i upisala je na listu svojih hitova pod brojem 2.

Međutim, trećeg naslova na toj listi dugo nije bilo. Sa 5 sukcesivnih EP singlova koje je PGP objavio 1964. nije se izdvojila gotovo nijedna melodija (čak ni Del Šenonov uspeh "Runaway", pod nazivom "Moja prva ljubav"). Tek će nakon povratka iz inostranstva 1967. godine napraviti bum sa obradom soul hita "Reach out I'll be there", u prepevu: "Biću tamo". To je i najtiražnija Nadina ploča iz šezdesetih (sa oko 16 000 prodatih primeraka) i jedina sa koje su se sve pesme zavrtele na radiju (šansona "Larina pesma", bit "Crn je dan bez muzike" i britanski pop "Moju ljubav nisi hteo").

U komercijalnom smislu, naredna EP ploča "Pata pata" bila je korak nazad. Naslovna pesma nije najbolje prošla, tim pre što je Jugotonova obrada sa Radmilom Karaklajić bila ozbiljnija. R'n'B numera "Ako hoćeš ti ga voli" takođe nije našla put do srca publike, a od pesme "Smooth sailing", koja je izraz Nadinog divljenja prema Eli Ficdžerald, to niko nije ni očekivao. Publici se najviše dopao soul bluz "Kraj" ("Cry, baby"). 

I tako je Nada Knežević, rano deklarisana kao džez pevačica, tokom šezdesetih ponajmanje pevala džez na pločama, a i kada je to činila, odjek je bio tih. Na kraju te decenije, imala je (samo) 3 velika hita: jedan pozajmljen od Francuza, drugi od kolege sa domaće scene, treći od Amerikanaca, a sve te kompozicije pripadale su popularnoj muzici. Publika je, uopšteno govoreći, poštovala njenu sklonost ka džezu, ali je vazda više volela nešto drugo.

Preporuke za slušanje:

Ciganska noć

Fatima

Biću tamo