Tražiš (Opatija '63)

Na VI festivalu u Opatiji (1963), Nada Knežević je izvodila kompozicije: "Ko zna" (A. Korać - J. Privšek - M. Živanović) i "Tražiš" (M. Šouc - V. Simić - A. Korać). Prvu alternaciju je pevala Senka Veletanlić, drugu Majda Sepe. Na LP ploči u izdanju PGP našla se njena interpretacija tipične Šoucove džez numere "Tražiš", ali te pesme (kao ni pesme "Ko zna") nema ni na jednom od 2 EPY singla sa festivalskim hitovima.

Lovorike su pobrale Nećakova kompozicija "Kad jednom odeš" koju su izvodili Anica Zubović i Dušan Jakšić, i Jakšićeva "Otišla si sa lastama", koju su pevali Vice Vukov i sam kompozitor. Takođe, nagrađene su i kompozicije kantautora Dragutina Diklića "Oprosti, volim te" (alternaciju izvodila Senka Veletanlić) i Nardelijeva "Poruka mora" (Tereza Kesovija/Sabahudin Kurt). I uzgred, prema popisu nagrađenih kompozicija sa prvih 5 festivala u Opatiji, Nada je izvodila dve: "Intermezzo" (1959) i "Mili" (1962).

Šouc je, inače, kompoziciju "Tražiš" uvrstio na harmonikaški album sa odabranim instrumentalima Jazz Accordion (1988). Savremena beogradska džez pevačica Katarina Kačunković ovu pesmu izvodi na omažnom albumu "Tribute to Mirko Šouc", i to po Nadinom modelu sa Opatijskog festivala, sa sve improvizacijom (a čini se da po boji i tehnici više podseća na Nadu Pavlović). Takođe, Katarina je na tom albumu otpevala još dve Šoucove festivalske kompozicije koje se vezuju za Nadu Knežević: "Posle mnogih zima" (Opatija '61) i "Put koji tražim" (Beogradsko proleće '61). Konačno, u mjuziklu Aleksandra Nikolića "Ljubav i moda" (premijerno odigranom u Madlenianumu, u aprilu 2017), po sinopsisu legendarnog filma, numeru "Tražiš" interpretira glumica Ana Stojanović.

Biser u moru plejbeka

Beogradsko proleće '83

Pop-teleks 

Radio TV revija

Prolećna prevara

Još pre završetka ovogodišnjeg festivala "Beogradsko proleće" kao da se naslućivalo da neće sve biti u redu. Organizatori su, naime, javno objavili da će, umesto takmičarske (ili ne) finalne zabavne večeri biti održana "Parada hitova"*, jer na konkurs nije pristigao dovoljan broj kvalitetnih kompozicija. Šta to znači?

Znači da je beogradski muzički festival potpuno izgubio ugled, i da za učešće na njemu nema gotovo nikakvog interesovanja. Organizator, Udruženje muzičara džeza i zabavne muzike, pribegao je komercijalnoj računici: treba ispuniti veliku dvoranu Sava Centra jednom priredbom na kojoj će biti i starih i novih pesama, ali obavezno sa poznatim i zvučnim imenima koja će privući publiku. Finale svakako nedostojno finala festivala.

Međutim, i to veče u Sava Centru, inače raskošno ukrašeno zahvaljujući naporima arhitekte Save Aćina (sve se odigravalo u ambijentu zelene trave i veštačke kiše koja je, i pored nestašice vode, besomučno padala u donjem delu scene), sa voditeljima koji su sedeli u belim pletenim naslonjačama, sa brojnim orekstrima koji su malo "radili" jer se sviralo na plejbek, i sa pevačima od kojih mnogi najavljeni nisu došli. Glavni komercijalni adut organizatora dolazio je, kao i većina pevača, iz Produkcije ploča RTB. Publiku je trebalo da privuče najava Lepe Brene, ali zvezda nove narodne pesme nije došla, a nisu došli ni takođe najavljeni: Dado Topić, Bebi Dol, grupa "Beograd", "Sedmorica mladih", Luis, Laza Ristovski, Biljana Krstić...

Onog trenutka kada se stručni žiri opredelio za soluciju "Parada hitova" umesto finalne večeri, kao da je, u stvari, i javno priznao potpuni krah ovog festivala. Krah koji se godinama najavljivao i očekivao, i koji više nikoga ne iznenađuje. 

Inače, bez obzira što je zbog nedolaska nekih važnih najavljenih gostiju sve na kraju ličilo na veliku prevaru, treba napomenuti da sam koncert "Parada hitova" u Sava Centru nije bio totalni promašaj za publiku. U moru lažnih pevanja, neskrivenih plejbekovanja i rđavih pesama, našli su se i poneki biseri poneke od pravih zvezda zbog kojih publika ipak nije otišla potpuno razočarana. To se pre svega odnosi na Nadu Knežević koja je na putu da lansira, posle duže pauze, svoj novi hit kompozitora Olivera Mandića (koji je, uzgred, bio voljan da Nadu prati na klaviru, ali mu je to zabranjeno zbog potrebe plejbeka).*

*Stiče se utisak da je nepotpisani izveštač bio odveć strog i kritičan, bar kada je reč o učesnicima. Nastupali su: Miki Jevremović ("Da sam tvoje zlato"), Senka Veletanlić ("Nasmejana"), Dragan Mijalkovski ("Oprosti, Sonja"), Lidija Palurović ("U snovima"), Bisera Veletanlić ("3. novembar"), Dragan Stojnić ("Jedan čovek i jedna žena"), Nada Knežević & Collegium musicum ("Boli, boli"), Đorđe Marjanović ("Igram svoju igru"), Gabi Novak ("Penelopa") i Tereza Kesovija ("Divlja strast").

Usput, nije poznato da li je Nada i kasnije nastupala na Beogradskom proleću. 

Snimak priredbe se može pogledati na youtube kanalu Minje Subote (OVDE).

ŽIVOT TEČE (Pesma Leta '68)

Putujući festival PESMA LETA je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio jedan od najpopularnijih festivala u bivšoj Jugoslaviji. Neki od najvećih hitova domaće šlageristike su premijerno izvedeni baš na toj manifestaciji: Romana (Đorđe Marjanović), Marike (Lola Novaković), Pijem (Miki Jevremović), Ako si pošla spat’ (Arsen Dedić) i mnogi drugi.

Nada Knežević je, posle kraće pauze, i u drugoj polovini šezdesetih često nastupala na festivalima zabavne muzike, te je '66 na Beogradskom proleću izvela sjajnu numeru "Ne reci više da si sam", godinu dana kasnije je na Opatijskom festivalu pevala Dedićevu pesmu "Smješi se", a učestvovala je i na jugoslovenskom izboru za pesmu Evrovizije '67 (sa temom "Suvišan pogled"). U Austriju je tada otputovao Lado Leskovar ("Vse rože sveta"), a tamo je trijumfovala “lutka na žici” (Sandie Shaw). Nada je naredne godine na Pesmi Leta ’68 izvela "ŽIVOT TEČE", hitičan festivalski šlager sa elementima romanse, koji joj je još jednom pružio priliku da pokaže svu svoju energiju. Pesma je objavljena na kompilacijskoj ploči sa festivala, ali i na flexy singlu časopisa Radio TV Revija.

INTERMEZZO (Opatija '59)

Svima koji su se ovde ili na nekom drugom mestu pozabavili karijerom Nade Knežević sigurno nije promakao podatak o njenom debiju na festivalu Opatija ’59. To je bilo pre više od pola veka, u vreme kada su festivali bili lanser do orbite slave, kada je radio imao neprikosnoveni primat nad medijima i kada je jugoslovenska zabavna muzika bila pod snažnim uticajem džeza.

U takvim okolnostima uzdanica Radio Beograda i učesnica prve televizijske emisije u Jugoslaviji, devetnaestogodišnja Nada, nije mogla proći nezapaženo. Pesma „Intermezzo“ postala je jedan od najvećih hitova sa (drugog) opatijskog festivala, i našla se je na EP – u „ 4 uspjeha sa festivala Opatija ’59“, uz antologijske kompozicije „Autobus – calypso“, „Mirno teku rijeke“ i „ Prišla je pomlad“.

Među tek afirmisanim izvođačima, poput Marka Novosela, Dušana Jakšića, Gabi Novak i Ive Robića, Nadi svakako nije bilo lako da zapleni pažnju opatijske publike. A upravo se to desilo. Međutim, njena interpretacija se tada drastično razlikovala od one kojoj se par godina kasnije divio svet: sem izvanredne tonske preciznosti i neosporne muzikalnosti, malo šta je ukazivalo na raskošan džez - vokal kojim je bez sumnje raspolagala. Razlozi verovatno leže u aktuelnoj pevačkoj modi, nedostatku iskustva, ali i Nadinom disciplinovanom pridržavanju saveta Zdenke Zikove (1902 – 1990), operske pevačice, sopranistkinje, kod koje je uzimala časove pevanja.

Kompozicija „Intermezzo“ je izvedena u duetu sa Radoslavom Graićem (1932 -), takođe debitantom, koji je narednih desetak godina bio jedan od najpopularnijih i najnagrađivanijih interpretatora i kompozitora zabavne muzike, a onda se povukao sa scene i potpuno posvetio komponovanju. Tokom narednih decenija je potpisao pregršt pesama (zabavnih, narodnih i starogradskih) koje danas imaju status evergrina.

Deo priče o opatijskom hitu je još jedna eminentna figura tog (a i kasnijeg) vremena: velika glumica i odlična pevačica Olivera Marković (1925 - 2011). Ona nije učestvovala na festivalu, ali je na EP – u „Olivera Marković peva šlagere“ uz ansambl „Melos“, u svom ležernom maniru otpevala i „Intermezzo“. Tokom šezdesetih je objavljeno nekoliko njenih ploča, pre nego što se je sasvim okrenula glumi, ali se i danas smatra nenadmašnom u izvođenju ruskih romansi.

Pesmu kojom se danas bavimo je komponovao Dragomir Ristić, tekst je napisala Olivera Živković, a aranžman potpisuje Ferdo Pomykalo, dirigent pratećeg Zabavnog Orkestra Radiotelevizije Zagreb. Nada Knežević se pojavljuje i na prvom LP – u sa festivala Opatija '59, u pesmi „Sandolina“ koja se vodi kao duet sa Markom Novoselom, mada je njena uloga skoro svedena na prateći vokal, a „Intermezo“ je objavljena (i) na drugoj LP ploči. Kompozicija „Uspavanka Opatiji“, koju na ploči izvodi Dušan Jakšić, objavljena je u Nadinoj izvedbi kao zvučna dopisnica (the singing postcard).

Olivera Marković:

Nada Knežević & Radoslav Graić:

MILI (Opatija '62)

Opatijski festival je šezdesetih godina bio muzička manifestacija na kojoj se je svake godine okupljala jugoslovenska muzička elita, od kompozitora, preko tekstopisaca i aranžera, pa do instrumentalnih i vokalnih izvođača. Uloga ovih poslednjih je uglavnom bila svedena na ulogu interpretatora takmičarskih kompozicija koje su obavezno predstavljane u dve verzije (tzv. alternacija).

Alternaciju su najčešće činili muški i ženski vokal, ali pojedine pesme to jednostavno nisu dozvoljavale. Na nosačima zvuka su objavljivane uspešnije izvedbe, ali se je pazilo da svaki pevač – učesnik festivala bude zastupljen na kompilaciji sa bar jednom numerom (od tri, koliko je svako najčešće pevao).

Tako su na Opatiji ’62 pesmu “Mili” izvodile Gabi Novak i Nada Knežević, mada se ta kompozicija uglavnom vezuje za ime ljupke Dedićeve supruge. Razlog za to verovatno leži u činjenici da je njen odnos prema sopstvenim festivalskim uspesima bio minuciozniji od Nadinog, pa je “Mili” našla mesto i na LP ploči “Gabi” iz 1973.

Autor melodije je Vili Čaklec, tekstopisac Drago Britvić, aranžman za Gabi potpisuje Stipica Kalogjera (njen tadašnji životni saputnik), a za Nadu Jože Privšek (čuveni slovenački džez pijanista). Pesma je bila nagrađena, a festival je zapamćen i po kompoziciji Eden baknež (Panče Pešev) u izvedbi Zorana Georgievog.

Gabi Novak i Nada Knežević se toliko razlikuju po senzibilitetu da su skoro neuporedive. A, ipak… počele su karijeru skoro u isto vreme, gaje izrazitu naklonost prema jazzu, obe su izvanredni interpretatori, i zbog toga ova paralela ima posebnu težinu.

Fotografija je sa Bleda, gde je 1961. održan drugi Jugoslovenski Jazz Festival na kome su obe pevačice učestvovale. Nažalost, nema njihovih zvučnih zapisa sa tog festivala (pa je ovo, uzgred, i poziv onima to eventualno poseduju). Pored njih je Dragutin Drago Diklić, nekada popularni hrvatski jazz muzičar.

Gabi Novak:

Nada Knežević:

PUT KOJI TRAŽIM (Beogradsko proleće '61)

I Beograd je nekada imao pravi, veliki festival zabavne muzike koji je lansirao na desetine hitova i na kome su učestvovali svi oni koji nešto znače u domaćoj zabavnoj muzici. Beogradsko proleće je opstajalo više od tri decenije, sve dok manifestacije tog tipa nisu „izašle iz mode“, i uprkos pokušajima da se reanimira – nije mu bilo spasa. Sredinom devedesetih mu se jasno video kraj i danas, nažalost, više ne postoji. Zato je prošlogodišnji koncert „Proleće u Beogradu“ bio neka vrsta omaža jednom palom festivalu, koga se mnogi sa nostalgijom sećaju...

Sve je počelo kao projekat Udruženja džez muzičara, koje je 1961. raspisalo konkurs za kompozitore zabavne muzike. Prispelo je oko 200 pesama od kojih je žiri odabrao četrnaest, pa je 17. i 18. aprila, u dvorani Doma sindikata, prvi put održan festival Beogradsko proleće u organizaciji RTB – a i Udruženja džez muzičara. Takmičarske kompozicije su, u dve večeri, izvodili najpoznatiji jugoslovenski pevači: Senka Veletanlić, Anica Zubović, Beti Jurković, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Nada Knežević, Predrag Cune Gojković, Krsta Petrović, Marko Novosel, Tihomir Petrović, Dušan Jakšić, Đorđe Marjanović i Radoslav Graić. Pratio ih je Zabavni orkestar pod upravom Ilije Genića, kao i Džez orkestar pod dirigentskom palicom Vojislava Simića, a kompozicije su, kako je bilo uobičajeno na festivalima, izvođene u dve verzije (tzv. alternacije), pri čemu se, pored vokala, često menjao i aranžman.

Samo mesec dana pre ovog festivala u Beogradu je održano prvo takmičenje pevača zabavne muzike “Zlatni mikrofon” (o čemu je već bilo reči), obeleženo nezadovoljstvom publike zbog odluke žirija. Da li iz tog ili iz nekog drugog razloga – tek na prvom Beogradskom proleću publika dobija priliku da bude isključivi žiri... i voala: prvu nagradu je dobila kompozicija Radoslava Graića – “Anđelina”, koju su u alternaciji izvodili kompozitor i (naravno) Đorđe Marjanović. Drugu nagradu je osvojila pesma Aleksandra Nećaka “Nek prođe zima”, koju je (gle čuda!) takođe pevao Đorđe. Treći nagrađeni je Ljubo Kuntarić, autor kompozicije“Valovi” koju je izvodio Marko Novosel.

U izvesnom smislu, na taj način je ispravljena “nepravda”, kojom je Đorđe Marjanović ostao bez zlatnog mikrofona. Oduvek ja svima jasno da publika ima nepopravljivu sklonost ka snažnoj identifikaciji pesme sa pevačem, te je lako zaključiti ko je zapravo bio pobednik prvog Beogradskog proleća...

Marjanović je tada u duetu sa Nadom pevao i Vlatkovićevu kompoziciju “Kiša i mi” (koja je, kao svojevrsni raritet nedavno predstavljena na blogu), a na LP ploči sa festivala našla se je alternacija Lole Novaković i Dušana Jakšića. Na toj ploči Nada Knežević izvodi odličnu kompoziciju “Put koji tražim” (M. Šouc – M. Kotlić – V. Jakovljević), koju slušamo zahvaljujući dobroj volji našeg prijatelja Morgana.

Btw, Nada je često učestvovala na Beogradskom proleću. Pored kultne “Seti se naše ljubavi” (’71), na ovom festivalu je izvela i kompozicije “To će biti sezona kiša” (’63), “Ne reci više da si sam” (’66) i “Doneo si ljubav” (’74), a ’83 je interpretirala pesmu Olivera Mandića (čiji naziv je za sada nepoznat).

Nada Knežević:

Nada u Opatiji

Nada Knežević je debitovala na OPATIJSKOM FESTIVALU pre tačno pedeset godina, 1959. Festival, inače, postoji od 1958. (prvi hit koji je lansirao je Mala djevojčica iliti Tata, kupi mi auto), pa je povodom obeležavanja jubileja prošle godine na HRT - u prikazana bogato dokumentovana emisija, u kojoj su korišćeni retki video zapisi i melodije koje se i danas pamte... Svoj minut su dobili Ivo Robić, Zdenka Vučković, Gabi Novak, Lola Novaković i mnogi drugi - ali nije bilo mesta da se pomene i Nada Knežević.

No, ipak je na jednom od snimaka iz garderobe možete videti ispred ogledala, dok joj sređuju frizuru za nastup...

Nada u Zagrebu

Nada Knežević je tokom šezdesetih godina nekoliko puta nastupala na velikom festivalu u Zagrebu, gde su se lake note izvodile vrlo ozbiljno i svečano. Festivali su bili takmičenja kompozitora, dok su pevači bili “tehnička lica” ili interpretatori, a na poleđinama ploča su se pominjali takoreći samo uzgredno.

Na VI festivalu zabavnih melodija Zagreb '60, Nada je izvodila kompozicije MODRI SNOVI (M. Koerbler - N. Kalogjera - S. Štefan), ZA MESEC ILI DVA (N. Dabović - N. Kalogjera - Ž. Roje) i TI, RIJEKA I TI (H. Piliš - N. Kalogjera - D. Britvić), dve godine kasnije NISAM TI PRIČALA O LJUBAVI (H. Piliš - M. Živanović - B. Stančić),  ULICAMA SREĆE (A. Sabo - J. Privšek - Đ. Marjanović) i pesmu koja, po svoj prilici nije sačuvana u njenoj interpretaciji, a koju na ploči izvodi Dragutin Diklić, a koju i danas mnogi pamte kao jedan od Nadinih najvećih uspeha iz prve faze karijere: DOĐI, OLUJO (M. Vandekar - A. Ruben - M. Prohaska).  Na Jugotonovom nosaču zvuka iz 1963. godine, našla se je Nadina izvedba kompozicije BOLERO NOĆI (M. Vandekar - M. Prohaska - A. Ruben), a u alternaciji sa Dragom Diklićem je izvodila i numeru JOŠ SAMO VEČERAS (D. Diklić - K. Oblak - M. Prohaska). 

Koliko je autoru bloga poznato, Nada je poslednji put učestvovala na ovom festivalu 1972. godine, sa pesmom VOLI ME. Iako je i naredne godine bilo predviđeno njeno učešće sa pesmom Vojkana Borisavljevića NEKA PATI KO ME VOLI, do toga nije došlo.

Za mesec ili dva (Zagreb '60):



Modri snovi (Zagreb '60):


Nisam ti pričala o ljubavi (Zagreb '62):


Bolero noći (Zagreb '63):

POSLE MNOGIH ZIMA (Opatija '61)

Nastup na drugom Opatijskom festivalu, 1959. godine je bio debi Nade Knežević. U to vreme je više pevača izvodilo istu pesmu (pošto su festivali prevashodno predstavljali kompozitore), a onda bi se na nosaču zvuka našle najbolje interpretacije.

Nadine festivalskih izvedbe su se od samog početka visoko cenile (bez obzira na to što joj se je u gornjim lagama boja glasa veoma menjala), i na duplom kompilacijskom albumu sa ovog festivala pojavljuje se u dve duetske pesme – INTERMEZZO (slow rock), sa Radoslavom Graićem i SANDOLINA (cha cha cha), sa Markom Novoselom… Prva pesma je objavljena i na EP - u 4 uspjeha sa festivala, a pesma USPAVANKA OPATIJI (lagani valcer), koju na LP - u peva Dušan Jakšić je objavljena kao zvučna dopisnica…

1961. godine je na ovom festivalu izvodila dve šlager -jazz kompozicije: POSLE MNOGIH ZIMA (M. Šouc - R. Hauber - A. Korać) i TI, KOJEM STIHOVE PJEVAM (M. Koerbler - M. Koerbler - V. Rajić), i obe su objavljene na LP - u Opatija '61 .