S DAN LJUBAVI

Na Opatijskom festivalu, koji je od '73 do '76. bio jugoslovensko takmičenje za predstavnika na pesmi Evrovizije, 1975. je trijumfovala pesma "DAN LJUBEZNI" (T. Hrušovar – D. Žgur – D. Velkaverh), i u Švedsku je ispraćena slovenačka grupa Pepel in kri (sa pevačicom Ditkom Haberl). Jugoslavija je tada zauzela 13. mesto, a pobedila je holandska grupa Teach – in sa pesmom "Ding Dinge Dong".

Neposredno pred Evroviziju, "Dan ljubezni" je dobila i “sestru bliznakinju”, koju su nazvali "DAN LJUBAVI". Naime, Sveta Vuković je pesmu prepevao na srpsko – hrvatski, Sanja Ilić je napravio novi aranžman i okupljena je plejada najboljih vokala (Beti Đorđević, Bisera Veletanlić, Nada Knežević i Boba Stefanović, uz vokalnu grupu RTB – a), te je objavljena istoimena singlica (koju su čitaoci Radio TV revije dobijali na poklon).

Na B strani nalazimo pesmu "OSTAVI SVE" (Sanja Ilić - Marina Tucaković), o čijoj popularnosti govori podatak da se je našla i na albumu ansambla Aleksandra Saše Subote, objavljenom tokom turneje po SSSR – u 1976., među hitovima poput "Ding Dinge dong", "Spanish Harlem" i "Rock The Boat". Inače, glavni vokal u ansamblu je bila Aleksandra Slađana Milošević (koja je solističku karijeru započela tek godinu dana kasnije), a sa njima su nastupali Jadranka Stojaković i Oliver Dragojević.

U prvoj pesmi dominira Bisera Veletanlić, a Nada peva samo deonicu u drugom delu strofe i učestvuje u refrenu, dok je u pesmi B bilo više mesta za nju (ima tu i par sjajnih vokaliza)….

Dan ljubavi:


Ostavi sve:

MUZIKA ZA IGRU (3): Poštansko sanduče

Na trećoj kompilacijskoj ploči iz serije "Muzika za igru" u izdanju PGP - RTB - a (usput, premijerno je objavljena nedugo nakon druge, dakle tokom 1960. godine, a ne 1965. kako stoji na sajtu Discogs), samo je jednu od 8 kompozicija potpisao domaći autor: Aleksandar Nećak. Reč je o ne naročito maštovitoj džez numeri Poštansko sanduče, koju uz pratnju Zabavnog orkestra RTB - a, u Privšekovom aranžmanu i sa Britvićevim tekstom izvodi mlada Nada Knežević.

MUZIKA ZA IGRU (2): Malo ljubavi (My kind of love)

Kompoziciju MY KIND OF LOVE ili My kinda love (Alter/Trent) je ranih četrdesetih otpevala SARA VON (eng. Sarah Vaughan, 1924 – 1990), i danas je nezaobilazna na kompilacijama njenih hitova. Sara, inače, nosi titulu The First Lady Of Jazz, ali ko je stvarno prva dama nikada nije bilo sasvim jasno: publici je malo draža Ela Ficdžerald, dok bi kritičari svoj glas dali gospođi Von. Ela je, kažu, u tužnim pesmama zvučala suviše srećno, a Sara je briljirala baš u njima. Bilo kako bilo – važno da je potpuno izvesno ko je The First Lady Of Yugoslav Jazz.

Prva dama jugoslovenskog jazza je u prvoj fazi karijere često pevala džez na pločama, i to su najčešće bile obrade. Kasnih pedesetih i ranih šezdesetih je u svetu, pa i kod nas, bila popularna muzika za igru, uglavnom bazirana na klasičnom džezu, i na 3 LP kompilacije MUZIKA ZA IGRU Nada Knežević izvodi upravo taj žanr - ali na svom jeziku. Pored pesama Plavi drhtaj i Poštansko sanduče, tu je i MALO LJUBAVI iliti My Kind of Love. Pesma ima lepo prilagođen aranžman (Privšek) i tekst (Milosavljević), i mada nije bogzna koliko zahtevna, Nadina interpretacija je besprekorna.

Sarah Vaughan:

Nada Knežević:

O TROSTRUKOM CD - u

Sada, kada su se utisci slegli, može se na miru razmisliti o izdanju koje smo dugo i strpljivo čekali, i u čijem nastanku je (po logici stvari) trebalo da učestvuje i pevačica. U jednom novinskom članku, priloženom uz tzv. biografiju, stoji i Nadina izjava da se nada da će sa PGP – om napraviti ploču koja će i njoj i publici predstavljati zadovoljstvo. To je bilo povodom koncerta „Nada Beogradu“, održanom pre gotovo 15 godina, a Nada se, koliko znam, nije oglašavala povodom svog CD - prvenca. Da jeste, verovatno ne bi bila prezadovoljna, a možda bi bila i razočarana. Kompilacijsku ploču iz 1975, kako je rekla u pomenutom intervjuu, ne priznaje, jer je niko nije ni telefonom obavestio o tome. Objektivno, ta ploča jeste reprezentativna i na sjajan način pravi presek njene dotadašnje karijere. Ne znam da li bi, da je bilo po njenom, na njoj bilo nešto drugo, ali znam šta nikada ne bi stavila na svoju ploču... ali o tome ću kasnije.

Već sam govorio o tome da dve pesme nedostaju. To bi se nekako i moglo oprostiti kada bi to bio jedini previd. No, nije. Dobar broj pesama je proizvoljno kršten, iako su ih kolekcionari još davno upoznali pod pravim imenima (koja stoje na prvim izdanjima tj. na singlicama i LP – ima). Ali, krenimo redom...

Na prvom disku bi pod brojem 6 trebalo da se krije kompozicija "Divna noć", koju potpisuje Daniel Boone, ili "Beautiful Sunday" u originalu. No, tu se krije sasvim druga kompozicija: „Noć bez meseca“ ili „No moon at all“ u originalu. Autor je Mann, a na srpskoj verziji su radili V. Đonović i V. Jakovljević. Pesma je objavljena na LP – u „Ciganska noć“. Priređivač se našao u problemu na disku 2: trebalo je pesmu prekrstiti kako ih ne bi bilo dve sa istim imenom. I – voala – „Divna noć“ je postala „Sada divno je sve“, a u zagradi nema podataka o autorima!

Na drugom disku, pod brojem 3, možete čuti pesmu „Negde postoji takvo mesto“ tj. „Easy street“. Teško je utvrditi zašto je ponela baš naziv „Jedan sunčan dan“, ali je jasno da priređivač nije imao ispred sebe prvi Nadin LP. Tu lepo na poleđini piše da su autori A. Jones, V. Đonović i V. Jakovljević. Naredna pesma, „Plavi drhtaj“, objavljena je na kompilacijskoj ploči „Muzika za igru“, a original se zove „Brivido blu“. Kompozicija pod rednim brojem 9 tj. 7 jeste soundtrack za film „Moja luda glava“ i na singlici je objavljena kao „Pesma iz filma MOJA LUDA GLAVA“. Sledeća, „Moju ljubav nisi hteo“ jeste „You don’t have to say you love me“, a 16. tačnije 14. numera je jednom davno na EP – u potpisana kao „Crn je dan bez muzike“. 18. tj. 16. kompozicija se zove „Moja amajlija“ („My lucky charm“), a ne „Moja srećna zvezda“, i u zagradi je trebalo da stoji N. Brodski – P. Ivanović – V. Jakovljević (uz eventualnu naznaku o učešću vokalnog kvarteta Predraga Ivanovića i ansambla Vojislava Đonovića, koji su pratili Nadu na celom LP – u „Ciganska noć“). Pod brojem 21. (19.) smo očekivali neku dosad nečuvenu verziju pesme „Cry Baby“, objavljene na EP – u „Pata – pata“ pod naslovom „Kraj“. No, opet se radilo samo o prekrštavanju.

Poslednji disk je, pak, priča za sebe. Na njemu se, pored više razloga za naše oduševljenje nalazi i (najblaže rečeno) neobjašnjiv fenomen. No, neka to ostane za kraj. Najpre, pored naslova „Yes, indeed“ stoji „Dok si tu“, što je ime studijske, domaće verzije, ali nije bilo potrebe za tim, jer taj snimak nije ni uvršten na disk (a možda je mogao biti, recimo umesto jedne od tri varijante kompozicije „Won't you come home Bill Bailey“, čije "novo ime" ne bih da citiram). Kompozicija Kola Portera na broju 6 se zapravo zove: „What is this thing called love“, a original pesme „Idem u Kanzas Siti“ nikako ne nosi naziv „Kanzas Sity“! To je prepisani lapsus sa EP –a „Dok si tu“, koji je prenet na kompilacijsku ploču NADA, pa naposletku i na disk, a slovoslagač očigledno nije ni u jednom slučaju bio Englez. 17. i 18. pesma su premijerno izvedene na Opatijskom festivalu 1961. godine. Prva se baš tako zove, a u zagradi je trebalo da stoji: Milivoj Koerbler – Milivoj Koerbler – Vesna Rajić. Izvođači su Nada i Plesni orkestar RTV Zagreb, no u našoj knjižici stoji: „Big Bend Radio Beograda“. Big bend je, zapravo, „ubačen“ svuda gde je nedostajao verodostojan podatak (od „Malo ljubavi“ tj. „My kinda love“ tj. „My kind of love“ pa do „Beograd“). Druga opatijska kompozicija se ne zove „Posle mnogih godina“. Blizu je, mora se priznati, i to mnogo bliže od svih promašenih naslova, budući da nosi naziv „Posle mnogih zima“ (Mirko Šouc – Robert Hauber – Aleksandar Korać, takođe uz Plesni orkestar RTV Zagreb).

Inače – mnoge festivalske kompozicije su ostale uskraćene za propratne podatke o nazivu festivala i godini izvođenja: „Za mesec il’ dva“ – Zagreb ’60, „Život teče“ – Pesma leta ’68, nedostajuća „Uspavanka Opatiji“ – Opatija ’59, „Hej, šta je s vama ljudi“ – Hit parada ’76, „Modri snovi“ – Zagreb ’60, „Ulicama sreće“ – Zagreb '62. Takođe, nije baš jasno zbog čega neki prepevi (tačnije: domaće verzije svetskih hitova) imaju u zagradi naziv originala, a kod drugih je to elegantno preskočeno: „Samo jedan cvet“ se izvorno zove „Ti voglio dare un flore“, „Divno je igrati tvist“ – „The twist“, „Ne govori svud o tom“ – „Non andare col tamburo“, „Biću tamo“ – „Reach out, I’ ll be there“, „Želim da sam s tobom“ – „Sway“, „Pusti me da plačem“ – „Cry to me“... Međutim, sve pobrojane i još mnoge prećutane greške jesu tek šlagvort za ono što sam ostavio za kraj, i što je zaista nedopustivo. Jeste li preslušali pesmu „SAD KAD TE VOLIM“ pod brojem 16 na disku broj 3? Molim vas preslušajte!

Ako ste pomislili da je to neki rani Nadin rad, snimljen pod teškim, možda ratnim, okolnostima ili u stanju teške prehlade, bronhitisa, gripa ili ko zna čega – garantujem Vam da niste u pravu. To uopšte nije Nada Knežević! Posle prvog otpevanog stiha ste verovatno bili zbunjeni, a onda ste čuli ono „...ne tražim više ništa, ne želim više ništa“ što vam je možda zvučalo kao „fuzija“ Bisere Veletanlić i Josipe Lisac... Ubrzo postaje kristalno jasno da je „to“ potpuno zalutalo tu... Mislim da peva Lidija Kodrič, ali nije ni važno. To je toliko neverovatno da je urnebesno smešno. 

S DA LI ZNA & S HEJ, ŠTA JE S VAMA LJUDI

Šlageristika je na domaćoj sceni cvetala do ranih osamdesetih, a onda su polako zavladali neki drugi stilovi. Šlageri su počeli da zvuče pomalo prevaziđeno u poplavi modernog zvuka, a izvođači koji su bili usko specijalizovani za taj žanr su pokušavali da se prilagode novim zahtevima tržišta, ali i da ostanu verni sebi i svojoj publici.

Sedamdesetih su vrhunac popularnosti doživeli Zdravko Čolić, Bisera Veletanlić, Kićo Slabinac, Josipa Lisac, Kemal Monteno, Leo Martin, Tereza Kesovija, Mišo Kovač i drugi, a Nada Knežević se je (na svoj nenametljiv način) trudila da uhvati korak sa vremenom, ostavljajući jazz za klubove. Tako su nam njene poslednje singlice donele četiri hit kompozicije koje odlično ilustruju svu njenu muzikalnost i izgrađen stil, jer čak i kad peva običan sladunjavi šlager ona dočarava blues, jazz i soul atmosferu, dok vokalnim bravurama doprinosi da to što čujemo doživimo veoma ozbiljno...

Obe numere sa singlice DA LI ZNA iz 1975. je komponovao Sanja Ilić, a tekst za A pesmu je napisala Marina Tucaković (tada sasvim mlad tekstopisac). Na B strani je sonata Mladić i Mendelson, jedna od pesama iz Nadnog repertoara na kojoj bi mogla da joj pozavidi i Aretha Franklin... Singlica HEJ, ŠTA JE S VAMA LJUDI iz 1976. donosi Nadine omiljene ritmove, Boba Stefanović je komponovao obe pesme i napisao tekst za B stranu (Plače sve zbog tebe), dok je tekst za Hej, šta je s vama ljudi (koja je izvedena na Hit paradi ’76) potpisao Sveta Vuković.

Da li zna:

Mladić i Mendelson:

Hej, šta je s vama ljudi:

Plače sve zbog tebe:

S MIR & S TVOJA, TVOJA

Trend prepevavanja svetskih hitova je polako gubio na snazi budući da je kriza domaćih autora prevaziđena, i aktuelne melodije sa drugih meridijana su tek sporadično obrađivane. Autentične jugoslovenske zabavnjačke hitove su pravili Aleksandar Korać, Sanja Ilić, Zdenko Runjić, Đelo Jusić, Kornelije Kovač, Vojkan Borisavljević i drugi, ali pevači koji su jako naginjali zapadu ipak nisu mogli da odole da ne udahnu malo slovenske duše nekoj kompoziciji iz kraja sveta u kome se ne govori srpsko – hrvatski… Smisao prepeva je, čini se, bio sledeći: trebalo je domaćoj publici posredstvom voljenog pevača približiti neku belosvetsku pesmu i tekstualno je prilagoditi prosečnom Jugoslovenu koji niti zna, niti voli pesme na tuđem jeziku...

Tako je na singlu MIR / JA I TI, iz 1975. Nada Knežević “ponašila” dva hita sa svetske top liste: Peace, brother, peace (Mann/Weil) i We’re the brotherhood of man (Hiller/Simons). Prvi je izvodila grupa Brotherhood of man (koja je , uzgred, trijumfovala na Evroviziji ‘76, kao predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva), a drugi miroljubivi blue - eyed soulman Bill Medley (više u Paralelama). Nadu je pratila grupa Peščani sat (o kojoj pouzadano znam jedino to da se je pevač zvao Laza, po stihu: “Lazo, baš ti hvala…”), a na tekstu su radili Đorđe Marjanović i Radoslav Graić .

Na singlici TVOJA, TVOJA / MALO, MALO NADA, NADA :) zvuči jednostavno fantastično u obe pesme. Sa prvom je učestvovala na sarajevskom festivalu Vaš Šlager Sezone ’74 (na kome je te godine trijumfovao

Zdravko Čolić, a učestvovali su i Bisera Veletanlić, Korni Grupa, Indexi, Jadranka Stojaković, Ambasadori i mnogi drugi), a obe je komponovao Adam Blekić.

Mir (Peace, brother, peace):


Ja i ti (We're the brotherhood of man):


Tvoja, tvoja:

Malo, malo:

S SETI SE NAŠE LJUBAVI & S NEĆU

Sedamdesetih je svako ko je pokušavao da opstane na jugoslovenskoj sceni jednostavno morao da igra po zakonima popularne muzike, pa su i vrhunski vokali poput Nade, Beti Đorđević ili Radojke Šverko izvodili obične sladunjave šlagere. Festivali su još uvek imali izuzetan značaj za svakog ozbiljnog pevača, i popularnost Opatije, Zagreba, Splita, Beogradskog proleća i Pesme leta nije jenjavala.

Nada Knežević je tokom te decenije, kao renomirana pevačica, otpevala najveće hitove u karijeri, i bila u pravom smislu reči deo estradnog vrha. Često je nastupala na festivalima, i ove singlice predstavljaju festivalske hitove: SETI SE NAŠE LJUBAVI (Beogradsko proleće ’71) i NEĆU (Pesma leta ’72). Obe pesme je komponovao Aleksandar Korać i obe su tipični šlageri, s tim što je prva Nadi donela nagradu kojoj se svaki pevač neobično raduje: za najboljeg interpretatora festivala.

B strana singla "Seti se naše ljubavi" je pesma iz filma MOJA LUDA GLAVA (scenario: Milan Milićević-Lango, režija: Vuk Vučo, uloge: Bata Živojinović, Pavle Vuisić; muzika: Bojan Adamič...), a B strana singla "Neću" nosi naziv "Ruže u snegu", i čini se da je inspirisana tada aktuelnim turnejama po Sovjetskom Savezu, budući da po atmosferi neodoljivo podseća na ruske šlagere.

Uzgred, dok su popularni pevači tokom šezdesetih godišnje izdavali i po četiri EP – a, tokom sedamdesetih singl na svakih nekoliko meseci, a LP barem jednom godišnje (Đorđe Marjanović, Gabi Novak, Arsen Dedić, Lola Novaković...), Nada je objavila tek neznatan broj (malih i velikih) ploča. Tako je, na primer, od 1970. Do 1976. izdato svega šest singlica (na kojima ona peva A i B stranu), dok je u istom periodu objavljeno više od dvadeset singlica Tereze Kesovije.

Seti se naše ljubavi:


Priča o ludoj glavi:


Neću:

Ruže u snegu:

LP NADA ('74.)

Tracklist:

A strana

1. Seti se naše ljubavi
2. Pesma iz filma “Moja luda glava“
3. Crn je dan bez muzike (Black Is Black)
4. Larina pesma (Lara’s Theme)
5. Fatima
6. Divna noć (Beautiful sunday)

B strana

1. Ciganska noć (Les Gitans)
2. Mir (Peace, Brother, Peace)
3. Ja i ti (We’re The Brotherhood Of Man)
4. Kraj (Cry, Baby)
5. Mirno jedrenje (Smooth Sailing)
6. Idem u Kanzas Siti (Kanzas City).

Na kompilaciji iz 1974. se nalazi deset najvećih uspeha iz Nadine dotadašnje karijere i tada još uvek svež singl MIR/JA I TI. Sve su to pesme koje je snimala za PGP (a bilo je i drugih izdavača): na A strani su šlageri i pop melodije, dok je B strana neka vrsta preseka Nadine diskografske džez karijere. Od 12 numera, 9 su obrade svetskih hitova, a samo 3 kompozocije domaćih autora: Aleksandra Koraća (A1), Borisa Adamiča (A2) i Dragana Tokovića (A5). 

LP CIGANSKA NOĆ ('61.)

Tracklist:

A strana
1. Ciganska noć (Les Gitans)
2. Samo jedan cvet (Ti voglio dare un flore)
3. Negde postoji takvo mesto (Easy street)
4. Prava ljubav (Instant love)

B strana
1. Dejvi Kroket (Davy Crocket)
2. Noć bez meseca (No moon at all)
3. Reka (River)
4. Moja amajlija (My lucky charm)

Ranih šezdesetih je u Jugoslaviji postojalo tek nekoliko izvođača zabavne muzike koji su istovremeno uživali naklonost publike i kritike. Među njima su Ivo Robić, Gabi Novak, Marko Novosel, Lola Novaković, Vice Vukov, Marjana Deržaj, Radoslav Graić i , naravno, Nada Knežević.

Najčešće su na nosačima zvuka, tadašnjim extended play singlovima, objavljivane po četiri pesme, a samo najpopularniji su imali tu privilegiju da dobiju svoj long play, na kome bi se našlo čak osam numera (LP ploče su kod nas doživele ekspanziju tek krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih). Nada Knežević je početkom 1961. imala tu čast da PGP Radiotelevizije Beograd objavi njen LP, sa osam ’jazzy’ kompozicija. Na omotu, iznad reklama za deset novih LP – a (među njima je i LP Zagreb ’60, na kome Nada izvodi dve numere), piše:

„Nada Knežević rođena je 1940. godine u Beogradu. Pevačku karijeru počela je već u šesnaestoj godini učestvujući na koncertu „Mlade snage na polju džeza“, koji oraganizuje Udruženje džez muzičara na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu. 1957. prvi put je snimala za program Radio Beograda, a već 1959. debitovala je sa zapaženim uspehom na festivalu u Opatiji. Odmah zatim bila je i jedan od predstavnika Jugoslovenske radio televizije u emisiji „Muzika na Jelisejskim poljima“, organizovane u Baden Badenu. Učestvovala je i na festivalu Zagreb ’60. Često nastupa i na programu Jugoslovenske televizije.
Gostovala je u Rumuniji i Ujedinjenoj Arapskoj Republici. Osvojivši zlatan mikrofon na Prvom takmičenju pevača zabavne muzike u našoj zemlji svrstala se u red najistaknutijih solista zabavne muzike. Ovo joj je prva LP ploča.“

Nadu prate vokalni kvartet Predraga Ivanovića i ansambl Vojislava Đonovića, a pesme A 1, A 2, A 4 i B 1 su objavljene i na EP – u.

MUZIKA ZA IGRU (1): Plavi drhtaj (Brivido blu)

1959. godine, u izdanju PGP - RTB - a, objavljena je serija kompilacijskih LP albuma, pod nazivom MUZIKA ZA IGRU. Od 8 numera na prvoj ploči, 4 potpisuju jugoslovenski kompozitori (Đonović, Živanović, Šouc i Milivojević), dok su preostale 4 obrade iliti prepevi popularnih kompozicija: Night and day/Noć i dan (Porter), Indian summer/Indijansko leto (Herbert), Per un bacio d'amor/Za jedan poljubac (Testa/Poes) i Brivido Blu/Plavi drhtaj (Spotti). Poslednje dve kompozicije su iz repertoara tadašnje italijanske zvezde u usponu Tonija Dalare, a izvodili su ih Dušan Jakšić i Nada Knežević.

Plavi drhtaj je aranžirao Ilija Genić, a tekst je napisao tj. prepevao Đorđe Marjanović.

Tony Dallara - Brivido Blu (1958):


Nada Knežević - Plavi drhtaj (Brivido blue):