OVA NOĆ (ESTA NOCHE NO)

Prvi put postavljeno 06. 06. 2010. godine.

Postoji određeni broj kompozicija iz ranih šezdesetih koje su samo nakratko bile popularne, doživele svoje jugoslovenske verzije, a onda zaboravljene. Mnogima od njih nije teško ući u trag, pošto su uredno i precizno potpisane na pločama naših izvođača, i čak se i na mreži, uz malo truda, može doći do originala. Međutim, ponekad se originalni nazivi pesama (ali i imena autora) na omotima ploča ispod naslova domaćih verzija ne podudaraju sa realnim stanjem stvari, zahvaljujući previdima slovoslagača. Tako je i par kompozicija u izvedbi Nade Knežević pogrešno potpisano na zvaničnim izdanjima. Neke od njih su već predstavljene u „Paralelama“, neke su još uvek pod znakom pitanja, a danas je pred nama original numere A2 sa EP – a „Amor“.

Nije izvesno da li je domaće verzije svetskih hitova iz tog vremena ispravnije zvati prepevima ili obradama, s obzirom na to da su nastajale gotovo istovremeno sa originalima. Naime, domaća diskografska kuća bi otkupila autorska prava posle prvih indicija da će nova belosvetska pesma postati hit, u rekordnom roku bi bio sklepan tekst na našem jeziku, napravljen prigodan aranžman i odabran adekvatan (obavezno aktuelan) domaći izvođač, a često i više njih. Najveći svetski hitovi toga doba uglavnom imaju po dve domaće verzije, što je, uostalom, slučaj i sa originalima.

Originalom se, dakle, obično smatra prva verzija, koja je stekla široku popularnost (što je uslov za obradu) i koja najčešće potiče iz zemlje samog kompozitora, mada to nije pravilo. Tako je, recimo, tokom šezdesetih veliki broj italijanskih i latino - američkih kompozicija dospevao na vrhove svetskih top - lista tek posle lansiranja verzija na engleskom jeziku (budući da su Britanija i Amerika preuzimale primat u muzičkoj industriji), a originali su često potiskivani u drugi plan.

Nije poznato da li je melodija „Esta noite não” tj. „Esta noche no“ postigla veći uspeh izvan Južne Amerike, ali su je šezdesetih izvodile najpopularnije latino - američke pevačice: Brazilka Anhela Marija (1929 - ) i Portorikanka Karmita Himenes (1944 – 2003). Autori kompozicije su Italijani Đankarlo M. Longo i Fančuli.

Domaća verzija pod nazivom „Ova noć“ (okrnjeno potpisana kao „Esta noche“), koju su prilagodili S. Radojičić i A. Korać, generalno ne pravi veliki otklon od brazilske „Esta noite não” iz ’64 , sem kada se radi o izboru instrumenata (npr. žice su zamenjene dobošem). Međutim, čini se da je originalna atmosfera pesme počivala baš na tim promenjenim elementima, pa „Ova noć“ tek nagoveštava zamisao kompozitora, i finalni produkt samo zahvaljujući vokalu nekako doseže nivo uzora.

Pesma, inače, (za razliku od ostalih sa EP – a „Amor“) nije uvrštena na trostruki CD Nade Knežević.

Angela Maria - Esta noite não:

Carmita Jiménez - Esta noche no:

Nada Knežević - Ova noć:

MOJA AMAJLIJA (MY LUCKY CHARM)

Prvi put postavljeno 06. 04. 2010. godine.

„Met Me In Las Vegas“ je jedan od najvećih bioskopskih hitova pedesetih godina prošlog veka, snimljen u produkciji MGM –a 1956. godine, pod rediteljskom palicom Roja Roulanda. Bila je to laka komedija sa mnogo muzike (u tom razdoblju američke filmske industrije mjuzikl je bio vodeća forma), a da je soundtrack zaista bio kvalitetan potvrđuje i nominacija za Oskara, u kategoriji „the best musical score“.

„My lucky charm“ je jedna od pesama iz filma koja je lako pronašla put do srca publike, te je izvođena i kasnije u različitim aranžmanima, na različitim meridijanima (a propo, mnoge melodije iz takvih filmova su vremenom postajale džez standardi). Celokupan soundrack je komponovao Nikolas Brodski (1905 – 1958), autor ruskog porekla koji je još pre rata stekao slavu u Americi, kao vrstan kompozitor filmske muzike. „Met Me In Las Vegas“ je jedan od poslednjih filmova u kojima je Brodski za života učestvovao.

Pored duetske verzije pesme, koju su izveli Den Dejli (glavna uloga) i mala Azijatkinja Micuko Savamura,  postoji i verzija koju je otpevao Džeri Kolona. U domaćoj verziji su učestvovali Predrag Ivanović (sa svojim vokalnim kvartetom) i Vojislav Đonović, a tada sasvim mlada Nada Knežević  je to, kao i obično, majstorski otpevala.

To je, inače, bila kompozicija B4 na LP albumu „Ciganska noć“, a objavljena je i na trostrukom CD – u, pod imenom „Moja srećna zvezda“.

Dan Dailey & Mitsuko Sawamura:


Nada Knežević:

PATA PATA

Prvi put postavljeno 14. 03. 2010. godine.

Mirijam Makeba

PATA PATA je najveći hit južnoafričke pevačice i borca za ljudska prava, Mirijam Makeba (1932 – 2008), poznate kao Mama Afrika. "Pata pata" je ime živog južnoafričkog plesa, a slobodno prevedeno sa Xhosa jezika, znači “dodir po dodir”.

Mirijam je pesmu napisala još 1957. godine, dok je živela u Johanesburgu. Međutim, PATA PATA je postala hit tek deset godina kasnije, kada je objavljena u SAD. Mirijam se je čitavog života, sa raznih krajeva sveta, borila za prava potlačenih sunarodnika u Južnoafričkoj Republici svojom muzikom, pa je i svoje najveće hitove pevala na pomenutom Xhosa jeziku .

Njena interpretacija sadrži mešavinu džeza i južnoafričkog tradicionala, a kuriozitet je sledeći podatak: poslednja pesma koju je otpevala bila je baš PATA PATA. Naime, na koncertu održanom u znak protesta protiv mafijaške organizacije Kamora, 2008. u Italiji, Mirijam je doživela srčani udar neposredno po izvedbi svog hita...

Nada Knežević

Elem, Nada Knežević je ovoj neobičnoj pesmi “ukinula” južnoafričke vokalne elemente, približavajući je našem mentalitetu. Njena verzija, na kojoj su radili Zvonimir Skerl (aranžman) i Radoslav Graić (tekst), zadržava jaku vezu sa originalom, ali bez zvučnih efekata koji bi asocirali plemenski ritual. 

Pesma je objavljena na istoimenom EP – u iz 1968.

Miriam Makeba:


Radmila Karaklajić:


Nada Knežević:

MIR (PEACE, BROTHER, PEACE)

Pesma PEACE, BROTHER, PEACE (Mann – Weil – Pongo) se može smatrati nekom vrstom pacifističke himne, budući da je od revolucionarne ’68, kada je nastala, više puta korišćena na javnim skupovima koji propagiraju mir, bratstvo i ljubav... Original peva Bill Medley (vršnjak Nade Knežević), i to je (uz Brown Eyed Woman) prvi solistički uspeh plavookog soul pevača, koji je iz anonimnosti izašao šest godina ranije, kao član dueta Righteous Brother's.

Kompozicija je bliska crnačkoj muzici (negde je između gospela i soula), i u svakom slučaju je egzotična za nekoga ko je sa Balkana. Nada Knežević je na tom muzičkom terenu kao kod kuće (štaviše, njen fah su baš melodije karakteristične za polja pamuka), ali se za ovaj prepev ne bi moglo reći da je sasvim uspeo. Od samog početka zvuči pomalo rogobatno i tome, čini se, ne pomaže ni upečatljiva interpretacija. Međutim, sama činjenica da je pesmu otpevala Nada jeste dovoljna preporuka slušaocima. To je već više puta rečeno i jasno je svima koji rado posećuju ovaj blog.

Na tekstu su radili Radoslav Graić i Đorđe Marjanović, a u realizaciji je učestvovala i grupa Peščani sat (o kojoj zasad nema podataka). Pesma je objavljena 1974. na singlici Mir / Ja i ti, a odmah zatim i na LP albumu Nada.

Bill Medley:

Nada Knežević:

NOĆ BEZ MESECA (NO MOON AT ALL)

Pesmu “No moon at all“ je 1948. godine komponovao američki kompozitor popularne muzike David Mann (1916 – 2002.), a pevala je slavna Doris Day (1922 -). Tokom pedesetih i šezdesetih je snimljeno još nekoliko verzija, a danas se smatra jazz standardom. Adaptirana verzija (V. Đonović / V. Jakovljević) pod imenom „Noć bez meseca" premijerno je objavljena 1961. godine na LP albumu „Ciganska noć“ , dok je na trostrukom CD - u iz 2009. godine greškom prekrštena u "Divna noć".

Doris Day:

Nada Knežević:

CIGANSKA NOĆ (LES GITANS)

Davne 1958. jedan od najvećih evropskih, a i svetskih, hitova bila je pesma “Les Gitans”, koju je potpisao francuski kompozitor Iber Žiro (Hubert Giraud, 1920 -). Premijeru je imala na istoimenom albumu francuske zvezde italijansko – egipatskog porekla, Dalide (1933 – 1987.), koja ju je pevala i dve godine kasnije u filmu “Parlez-moi D'Amour”. Popularnu mušku verziju, pod nazivom „Gli Zingari“, izvodio je Italijan Klaudio Vilja (Claudio Villa, 1926 – 1987.).

Ako je verovati podacima iz jednog njenog intervjua, Nada Knežević je „Cigansku noć“ snimila odmah posle Dalide, a obrada na kojoj su radili Aleksandar Nećak (aranžman) i Đorđe Marjanović (tekst) ubrzo je postala veliki jugoslovenski hit. Međutim, iako je bila glavni ženski vokal Radio Beograda, trebalo je da prođe dosta vremena da bi širi auditorijum upoznao i zavoleo devojku čiji glas je svakodnevno mogao da se čuje sa radija. Njeno učešće u prvoj televizijskoj emisiji Radio – televizije Beograd (avgusta 1958. godine) nije moglo mnogo da utiče na afirmaciju, budući da je broj TV - prijemnika u zemlji bio zanemarljiv, pa je za definitivni izlazak iz anonimnosti bilo neophodno nastupiti na nekom od jugoslovenskih festivala, koji su bili jedina prava odskočna daska za mlade pevače. Zapravo, pre nego što je televizija uzela maha, muzičke zvezde su nastajale gotovo isključivo u Opatiji, Zagrebu ili na Bledu, a Nada je već 1959. imala čast da učestvuje na II Opatiskom festivalu, i da, zahvaljujući uspehu pesme “Intermezzo” (koju je izvodila u duetu sa Radoslavom Graićem) postane poznato lice.

Žiroova melodija je i narednih godina bila na vrhu top – lista, a Nada je uživala sve privilegije hit - pevačice, da bi, uz Lolu Novaković i Anicu Zubović, na prvom i jedinom takmičenju pevača “Zlatni mikrofon”, bila proglašena za prvo jugoslovensko grlo. Na toj manifestaciji je, naravno, pevala “Cigansku noć”, a PGP - RTB je, odmah zatim, objavio i njenu prvu LP ploču pod tim nazivom. Iste godine (1961.) se pojavila i muška verzija slavne kompozicije koju je izvodio hrvatski pevač Vice Vukov, ali nije bilo većeg odjeka. Štaviše, ta pesma je do današnjeg dana ostala nezaobilazni pratilac njenog imena, "lična karta", prva tačka na spisku njenih uspeha... ili prosto: sinonim za nju.

Dalida:

Claudio Villa:

Nada Knežević:

PORUKA (RECADO BOSSA NOVA)

U Brazilu je kasnih pedesetih, na temelju sambe i džeza, nastao novi muzički stil nazvan bossa nova. Začetnicima tog stila se smatraju Žoau Žilbertu, Antonio Karlos Žobim, Vinisijus de Moraes i Luis Bonfa, a za prodor na tlo Sjedinjenih Američkih Država se, pored Žilbertua, okrivljuje i Stan Gec. Tamo su kompozicije poput “Summer samba”, “The girl from Ipanema “ i “Sambolero” sa oduševljenjem prihvaćene, te danas bosa nova zauzima važno poglavlje u priči o džez standardima.

“Recado bossa nova” je, takođe, jedan od popularnih standarda s kraja pedesetih, za čiju slavu je, pre svih, zaslužna francuska pevačica, plesačica i glumica italijanskog porekla Katerina Valente (rođena ’31, u Parizu). Pored njene verzije pesme iz ’59 (sa francuskim tekstom) slušaćemo i obradu američke pevačice Ejdi Gorme (Eydie Gormé, rođena ’31, u Njujorku), koja je na albumu “Blame it on the bossa nova” (objavljenom januara '63) predstavila tu kompoziciju pod imenom “The gift”.

Na EP singlu “Fatima” Nade Knežević (snimljenom, po svoj prilici, ’63) – druga pesma na b strani je “Poruka”, iliti “Recado bossa nova” (u zagradi stoji samo “Recado”). Latino – američki zvučni elementi su, u aranžmanu Milana Kotlića, uglavnom zamenjeni dobošem, te domaća verzija pesme ima sasvim drugačiju atmosferu od originala. Tekst je napisao Slavko Perović.

Pesmu koja je tokom šezdesetih doživela više uspešnih diskografskih verzija potpisuju Luis Antonio i Djalma Fereira.

Caterina Valente:


Eydie Gormé:

Nada Knežević:

DIVNA NOĆ (BEAUTIFUL SUNDAY)

“Beautiful Sunday” je jedan od najvećih svetskih hitova s početka sedamdesetih, i ubedljivo najveći hit u karijeri britanskog pevača i kompozitora Danijela Buna (Daniel Boone). Pesma je nastala ‘72. godine, postigla značajan uspeh u Velikoj Britaniji, a zatim i u SAD, i važi za jedan od najprodavanijih singlova svih vremena.

Domaća verzija pesme, snimljena za potrebe novogodišnje epizode televizijskog šou - programa “Obraz uz obraz”, donosi redak i dragocen spoj muzičkih veličina onog vremena, i neka taj kuriozitet bude povod za kratak osvrt na jednu davno ugašenu, ali ne i zaboravljenu, fabriku kvalitetnog pop – rock zvuka.

Korni Grupu je 1968., po odlasku iz sarajevske grupe Indexi i preseljenju u Beograd, formirao Kornelije Kovač, klavijaturista i kompozitor (rođen , kao i Boone, ’42). Sastav su u početku činili V. Kacl (gitara), B. Hreljac (bas), V. Furduj (bubnjevi) i pevačica Seka Kojadinović. Kornelije Kovač je zagovarao ideju progresivne muzike, ali je publika tražila “lake note”, pa je grupa od početka do kraja svog postojanja balansirala između pitkog popa i alternativnog roka.

Kroz KG su, kao pevači, prošli: Dušan Prelević (’69), Dalibor Brun (’69), Dado Topić (’70), Zdravko Čolić (’71) i Zlatko Pejaković (koji je otpevao najveće hitove i bio član grupe do raspada), a 1970. na mesto gitariste, umesto Kacla, dolazi J. Boček. Grupa je često učestvovala na domaćim festivalima popularne muzike (Opatija, Zagreb, Split, Vaš Šlager Sezone...), na festivalu “Singing Europe” u Holandiji je dobila nagradu za najoriginalniju grupu (’69), imala je zapažen nastup na Montrey jazz festivalu u Švajcarskoj (’72), a ’74. je predstavljala SFRJ na Pesmi Evrovizije sa pesmom “Moja generacija”.

Posle pokušaja proboja na inostrano tržište, i posle prvih neuspeha – Kornelije Kovač je u decembru 1974. rešio da raspusti grupu. Tim povodom su održana dva oproštajna koncerta u novosadskom studiju M, a snimci sa tih koncerata su objavljeni na prvom domaćem duplom albumu “Mrtvo more”. Diskografski (vinilni) bilans grupe čini nešto manje od dvadeset singlica, 2 LP albuma, pomenuti dupli album i muzička poema “1941.”, objavljena ’79. (a snimljena osam godina ranije, uz učešće Dada Topića i Josipe Lisac).

Eto... to je bila priča o Korni Grupi, koju u kompletnom (konačnom) sastavu možemo čuti i videti u insertu iz novogodišnje emisije “Obraz uz obraz” ’72 / ’73. Pesmu “Divna noć” je aranžirao Kornelije Kovač, a tekst (prilagođen prilici) je napisala Olivera Borisavljević. Najpre je objavljena na kompilacijskom albumu sa muzikom iz emisije, zatim na LP albumu Nada (’74), a pretprošle godine i na trostrukom CD – u pod imenom “Sada divno je sve”.

Daniel Boone:

Nada Knežević feat. Korni Grupa:

JULIJANA

Danas je na dnevnom redu jedan pravi delikates, koji će nas vratiti skoro 50 godina unazad i još jednom nas podsetiti na vreme festivala i simpatičnih lakih nota, kada je sve, pa i muzika, bilo mnogo jednostavnije, lakše i logičnije. Vremeplov nas, dakle, vodi u davnu 1961. godinu, na četvrti Opatijski festival, na kome su izvedeni neki od najvećih hitova tog doba: „Jednom u gradu ko zna kom“ (Lola Novaković), „Volio bi’ da me voliš“ (Marko Novosel), „Tišina bez suza“ (Anica Zubović) itd. Nada Knežević je tada interpretirala dve kompozicije inspirisane autentičnim džezom („Posle mnogih zima“ i „Ti, kojem stihove pjevam“), ali je manje poznato da postoji i audio - zapis njene izvedbe pesme „Julijana“, koja se smatra ličnom kartom pokojnog beogradskog pevača i glumca Dušana Jakšića, a koja je premijerno izvedena baš tada.

Naime, kada je na blogu predstavljen raritet „Amedeo“, bilo je reči o bugarskom septetu „София“, sa kojim je Nada sarađivala početkom šezdesetih godina. Produkti te saradnje su uredno beleženi na pločama „Balkanton“ – a, te je početkom 1962. objavljen i EP singl „Pesme Nade Knežević“, sa 4 melodije, od kojih se nijedna nije vezivala za Nadino ime u SFRJ. „Renato“ je rad argentinskog kompozitora i pevača Alberta Korteza, koji je proslavio italijansku pevačicu Minu, dok je domaća verzija bila popularna u izvedbi Đorđa Marjanovića, kao i „Rocco cha, cha“ (komponovao i pevao Rocco Granata). Preostale dve pesme su hitovi sa pomenutog Opatijskog festivala, i to: „Oči“ Alfonsa Vučera, koju je u popularnoj verziji pevala Gabi Novak i, naravno, kompozicija „Julijana“, kantautora Dušana Jakšića, koja je bila poznata i u interpretaciji Đorđa Marjanovića.

O Đorđu smo ovde govorili nekoliko puta, s obzirom na to da je bio jedan od najčešćih Nadinih partnera u ranoj fazi karijere, ali i nezaobilazni akter svake festivalske priče iz tog vremena, dok do sada nije bilo prilike da evociramo sećanja na Dušana Jakšića (1927 – 2009.). Rođen je u Karlovcu, u Hrvatskoj, ali je od rane mladosti živeo u Beogradu. Najpre je studirao pevanje na Muzičkoj akademiji, a zatim je prešao na Pozorišnu akademiju, gde je diplomirao u klasi Bojana Stupice. Zvanično je bio glumac, ali je revnosno gradio paralelnu muzičku karijeru, što kao pevač, što kao kompozitor, pa je još krajem pedesetih bio jedan od najpoznatijih domaćih umetnika iz oblasti zabavne muzike. Tokom narednih decenija je uspešno kombinovao svoje sklonosti, pa je svoj muzički dar obilato koristio u pozorištu, postavši jedan od pionira jugoslovenskog mjuzikla, ali ne zapostavivši ni „lake note“, gradske pesme i ruske romanse. Kuriozitet je da je pesma „Beograde“, premijerno izvedena na Beogradskom proleću ’63 i nezvanična himna Beograda, njegovih ruku delo.

Pre nego što čujemo sve tri interpretacije pesme „Julijana“, treba reći da je prva verzija objavljena na kompilacijskom LP albumu „Opatija 61“, u Jakšićevoj izvedbi. Aranžman je uradio Ilija Genić, a tekst Olivera Živković.

Nada Knežević:

Dušan Jakšić:

INTERMEZZO (Opatija '59)

Svima koji su se ovde ili na nekom drugom mestu pozabavili karijerom Nade Knežević sigurno nije promakao podatak o njenom debiju na festivalu Opatija ’59. To je bilo pre više od pola veka, u vreme kada su festivali bili lanser do orbite slave, kada je radio imao neprikosnoveni primat nad medijima i kada je jugoslovenska zabavna muzika bila pod snažnim uticajem džeza.

U takvim okolnostima uzdanica Radio Beograda i učesnica prve televizijske emisije u Jugoslaviji, devetnaestogodišnja Nada, nije mogla proći nezapaženo. Pesma „Intermezzo“ postala je jedan od najvećih hitova sa (drugog) opatijskog festivala, i našla se je na EP – u „ 4 uspjeha sa festivala Opatija ’59“, uz antologijske kompozicije „Autobus – calypso“, „Mirno teku rijeke“ i „ Prišla je pomlad“.

Među tek afirmisanim izvođačima, poput Marka Novosela, Dušana Jakšića, Gabi Novak i Ive Robića, Nadi svakako nije bilo lako da zapleni pažnju opatijske publike. A upravo se to desilo. Međutim, njena interpretacija se tada drastično razlikovala od one kojoj se par godina kasnije divio svet: sem izvanredne tonske preciznosti i neosporne muzikalnosti, malo šta je ukazivalo na raskošan džez - vokal kojim je bez sumnje raspolagala. Razlozi verovatno leže u aktuelnoj pevačkoj modi, nedostatku iskustva, ali i Nadinom disciplinovanom pridržavanju saveta Zdenke Zikove (1902 – 1990), operske pevačice, sopranistkinje, kod koje je uzimala časove pevanja.

Kompozicija „Intermezzo“ je izvedena u duetu sa Radoslavom Graićem (1932 -), takođe debitantom, koji je narednih desetak godina bio jedan od najpopularnijih i najnagrađivanijih interpretatora i kompozitora zabavne muzike, a onda se povukao sa scene i potpuno posvetio komponovanju. Tokom narednih decenija je potpisao pregršt pesama (zabavnih, narodnih i starogradskih) koje danas imaju status evergrina.

Deo priče o opatijskom hitu je još jedna eminentna figura tog (a i kasnijeg) vremena: velika glumica i odlična pevačica Olivera Marković (1925 - 2011). Ona nije učestvovala na festivalu, ali je na EP – u „Olivera Marković peva šlagere“ uz ansambl „Melos“, u svom ležernom maniru otpevala i „Intermezzo“. Tokom šezdesetih je objavljeno nekoliko njenih ploča, pre nego što se je sasvim okrenula glumi, ali se i danas smatra nenadmašnom u izvođenju ruskih romansi.

Pesmu kojom se danas bavimo je komponovao Dragomir Ristić, tekst je napisala Olivera Živković, a aranžman potpisuje Ferdo Pomykalo, dirigent pratećeg Zabavnog Orkestra Radiotelevizije Zagreb. Nada Knežević se pojavljuje i na prvom LP – u sa festivala Opatija '59, u pesmi „Sandolina“ koja se vodi kao duet sa Markom Novoselom, mada je njena uloga skoro svedena na prateći vokal, a „Intermezo“ je objavljena (i) na drugoj LP ploči. Kompozicija „Uspavanka Opatiji“, koju na ploči izvodi Dušan Jakšić, objavljena je u Nadinoj izvedbi kao zvučna dopisnica (the singing postcard).

Olivera Marković:

Nada Knežević & Radoslav Graić:

UTAKMICA (LA PARTITA DI PALLONE)

Italija je pedesetih godina prošlog veka bila evropski muzički centar, i zabavna muzika se je u narednoj deceniji razvijala pod snažnim uticajem melodija sa najstarijeg muzičkog takmičenja na starom kontinentu - festivala “San Remo”. Kompozicije sa Apeninskog poluostrva koje su nekada lako osvajale svet danas zvuče prevaziđeno, nedovršeno, a često i infantilno, ali predstavljaju izvanredan zapis o duhu jednog davno prošlog vremena u kome su Nilla Pizzi i Claudio Villa svetu značili više nego Dusty Springfield i Elvis Presley...

Italijanska kancona je, dakle, preteča lakih nota kakve danas poznajemo, i osim toga što se je na instrumentalnom planu odlikovala ekstremnom jednostavnošću – promovisala je i urlatore, pevače koji su se u interpretaciji služili punim glasom, ili grublje rečeno: vikali preko svake mere. Samo ime je odavno odomaćeno kod nas, budući da ne zahteva nikakav prevod i savršeno korespondira srpskom glagolu “urlati”, a predstavnici tog “pravca” su Tony Dallara, Mina, Adriano Celentano (...) i naravno Rita Pavone, teenage – star iz šezdesetih.

Rita Pavone (1945 - ) je već kao sedamnaestogodišnjakinja postigla vrtoglavi uspeh u Italiji, pobedivši na “Festivalu nepoznatih”, a naredne 1963. je bila ubedljivo najveća zvezda sa hit – singlom “La partita di pallone”, prodatom u preko million primeraka. To je bio početak njene – ne suviše duge, ali uspešne – internacionalne karijere, i tokom naredne decenije je bila jedna od najpopularnijih pevačica na svetu: postaje idol tinejdžera u Engleskoj, Španiji i širom Evrope, a u SAD – u nastupa sa imenima kao što su Diana Ross, Tom Jones, Ella Fitzgerald, Duke Ellington, Pol Anka i Barbra Streisand (sa kojom je snimila duet). Okušala se je i u glumi, pošto joj je prvi film “Clementine, Cherie” (i istoimeni song, koji je i Nada Knežević pevala) doneo veliki uspeh, ali njena slava početkom sedamdesetih već počinje da bledi... Od tada tek sporadično objavljuje albume, igra u filmovima i pozorištu, i nastupa. Danas živi u Švajcarskoj sa suprugom i sinovima, i politički je angažovana.

Ritin prvi hit je, naravno, bio rado slušan i u Jugoslaviji, zahvaljujući verzijama koje su interpretirale Nada Knežević i Beti (Betty) Jurković. S tim u vezi treba reći da je kod nas negovan sasvim drugačiji način pevanja – tzv. grleno pevanje, koje je zahvaljujući melizmama daleko melodičnije i toplije od italijanskog urlatorstva, a naročito od interpretacije Rite Pavone, koja je često bila deklamatorska. Po načinu pevanja najbliži Italijanima je bio Đorđe Marjanović, o kome je već dosta toga rečeno na blogu – ali možda je njegova zvezda i bila tako sjajna baš zato što nije sve u grlu...

Elem, verziju pod imenom “Nogometna utakmica” je izvodila Beti Jurković (1936 - ), jugoslovenska pevačica koju mlađa publika gotovo i ne poznaje. Rano je napustila svetla pozornice, iako je tokom dugog niza godina bila jedan od najpopularnijih izvođača zabavne muzike u zemlji, sa stotinama hiljada prodatih ploča. Na početku karijere je osvajala nagrade na Slovenskoj popevci, onda je nastupala na Opatijskom festivalu (sa Ivom Robićem je '59 otpevala antologijski duet “Autobus calypso”) i Zagrebfestu, snimala za Polydor i bila velika uzdanica Jugotona – ali se je njena karijera tokom sedamdesetih uglavnom svela na nastupe na “Melodijama Istre i Kvarnera”, gde je najčešće izvodila svoju autorsku muziku...

Pesmu “La partita di pallone” potpisuje italijanski kompozitor Edoardo Vianello, a tekst koji izražava bes i sumnju jedne žene zbog nedeljnih odlazaka njenog partnera na utakmicu je napisao Carlo Rossi. Obe domaće verzije ostaju verne originalu u svakom smislu, jedino je u tekstu Đorđa Marjanovića (koji peva Nada) izostavljen motiv ljubavnice ... Dakle, numera b2 na EP – u “Dok si tu” je “Utakmica”, u verziji koja se neznatno razlikuje od one objavljene na trostrukom CD – u. Mi ćemo slušati prvu, budući da je jedna od osnovnih funkcija ovog bloga predstavljanje zvuka koji je skinut sa vinila, ne bi li na taj način bio sačuvan od zaborava... Verzije Rite Pavone i Beti Jurković nisu vinyl ripovi, ali pošto već postoje na YouTube – u ovde su pozajmljene kao takve, u cilju kompletnog prikaza paralele kojom se danas bavimo.

Rita Pavone (La partita di pallone) :

Beti Jurković (Nogometna utakmica) :

Nada Knežević (Utakmica) :

Edit: Pesmu je obradila i hrvatska pevačica Vesna Pisarović, na albumu "Naša velika pjesmarica - Great Yugoslav Songbook" 2016. godine.