Diskografsku karijeru, ne računajući festivalske ploče, Nada je započela pesmom "Plavi drhtaj", prepevom hita italijanskog pevača Tonija Dalare. Taj slow-rock kasnih pedesetih, aranžiran u Genićevom maniru, pojavio se na kompilacijskoj LP ploči "Muzika za igru" početkom 1960. Jedini samostalni ženski vokal na toj ploči bio je Nadin, te je ona i prva pevačica koju je tek osnovani PGP-RTB predstavio publici imenom i prezimenom.
U to doba, domaće autorske kompozicije su se uglavnom izvodile na festivalima i u filmovima. Najpre Jugotonovi, a onda i PGP - ovi pevači na tržište su izlazili sa obradama popularnih stranih melodija, bilo da su lansirane na San Remu, u bioskopima ili na pločama velikih zvezda. Nada će, uprkos insistiranju na džezu, za udarnu pesmu svoje prve longplejke (1961) odabrati šansonu "Ciganska noć", već proslavljenu u Dalidinoj izvedbi. U ostalih sedam pesama bilo je dosta džeza, ali nijedna od njih nije postala slušana.
Za slušanost se nešto kasnije izborila "Fatima", narodnjak Dragana Tokovića, lansiran kao Nadin odgovor na obradu orijentalne numere "Mustafa" koju su alternativno izvodili Lola Novaković i Đorđe Marjanović. I opet je džez pevačica dospela na top liste s pesmom koja je daleko od džeza (za utehu, ukrašena je sketom i džez improvizacijama). Zapravo, Nada je otpevala već poznatu, ali ne naročito popularnu Tokovićevu kantautorsku temu i upisala je na listu svojih hitova pod brojem 2.
Međutim, trećeg naslova na toj listi dugo nije bilo. Sa 5 sukcesivnih EP singlova koje je PGP objavio 1964. nije se izdvojila gotovo nijedna melodija (čak ni Del Šenonov uspeh "Runaway", pod nazivom "Moja prva ljubav"). Tek će nakon povratka iz inostranstva 1967. godine napraviti bum sa obradom soul hita "Reach out I'll be there", u prepevu: "Biću tamo". To je i najtiražnija Nadina ploča iz šezdesetih (sa oko 16 000 prodatih primeraka) i jedina sa koje su se sve pesme zavrtele na radiju (šansona "Larina pesma", bit "Crn je dan bez muzike" i britanski pop "Moju ljubav nisi hteo").
U komercijalnom smislu, naredna EP ploča "Pata pata" bila je korak nazad. Naslovna pesma nije najbolje prošla, tim pre što je Jugotonova obrada sa Radmilom Karaklajić bila ozbiljnija. R'n'B numera "Ako hoćeš ti ga voli" takođe nije našla put do srca publike, a od pesme "Smooth sailing", koja je izraz Nadinog divljenja prema Eli Ficdžerald, to niko nije ni očekivao. Publici se najviše dopao soul bluz "Kraj" ("Cry, baby").
I tako je Nada Knežević, rano deklarisana kao džez pevačica, tokom šezdesetih ponajmanje pevala džez na pločama, a i kada je to činila, odjek je bio tih. Na kraju te decenije, imala je (samo) 3 velika hita: jedan pozajmljen od Francuza, drugi od kolege sa domaće scene, treći od Amerikanaca, a sve te kompozicije pripadale su popularnoj muzici. Publika je, uopšteno govoreći, poštovala njenu sklonost ka džezu, ali je vazda više volela nešto drugo.
Preporuke za slušanje:
Нема коментара:
Постави коментар