Priče iz knjige "Velika Nada": Hitovi šezdesetih

Diskografsku karijeru,  ne računajući festivalske ploče, Nada je započela pesmom "Plavi drhtaj", prepevom hita italijanskog pevača Tonija Dalare. Taj slow-rock kasnih pedesetih, aranžiran u Genićevom maniru, pojavio se na kompilacijskoj LP ploči "Muzika za igru" početkom 1960. Jedini samostalni ženski vokal na toj ploči bio je Nadin, te je ona i prva pevačica koju je tek osnovani PGP-RTB predstavio publici imenom i prezimenom. 

U to doba, domaće autorske kompozicije su se uglavnom izvodile na festivalima i u filmovima. Najpre Jugotonovi, a onda i PGP - ovi pevači na tržište su izlazili sa obradama popularnih stranih melodija, bilo da su lansirane na San Remu, u bioskopima ili na pločama velikih zvezda. Nada će, uprkos insistiranju na džezu, za udarnu pesmu svoje prve longplejke (1961) odabrati šansonu "Ciganska noć", već proslavljenu u Dalidinoj izvedbi. U ostalih sedam pesama bilo je dosta džeza, ali nijedna od njih nije postala slušana.

Za slušanost se nešto kasnije izborila "Fatima", narodnjak Dragana Tokovića, lansiran kao Nadin odgovor na obradu orijentalne numere "Mustafa" koju su alternativno izvodili Lola Novaković i Đorđe Marjanović. I opet je džez pevačica dospela na top liste s pesmom koja je daleko od džeza (za utehu, ukrašena je sketom i džez improvizacijama).  Zapravo, Nada je otpevala već poznatu, ali ne naročito popularnu Tokovićevu kantautorsku temu i upisala je na listu svojih hitova pod brojem 2.

Međutim, trećeg naslova na toj listi dugo nije bilo. Sa 5 sukcesivnih EP singlova koje je PGP objavio 1964. nije se izdvojila gotovo nijedna melodija (čak ni Del Šenonov uspeh "Runaway", pod nazivom "Moja prva ljubav"). Tek će nakon povratka iz inostranstva 1967. godine napraviti bum sa obradom soul hita "Reach out I'll be there", u prepevu: "Biću tamo". To je i najtiražnija Nadina ploča iz šezdesetih (sa oko 16 000 prodatih primeraka) i jedina sa koje su se sve pesme zavrtele na radiju (šansona "Larina pesma", bit "Crn je dan bez muzike" i britanski pop "Moju ljubav nisi hteo").

U komercijalnom smislu, naredna EP ploča "Pata pata" bila je korak nazad. Naslovna pesma nije najbolje prošla, tim pre što je Jugotonova obrada sa Radmilom Karaklajić bila ozbiljnija. R'n'B numera "Ako hoćeš ti ga voli" takođe nije našla put do srca publike, a od pesme "Smooth sailing", koja je izraz Nadinog divljenja prema Eli Ficdžerald, to niko nije ni očekivao. Publici se najviše dopao soul bluz "Kraj" ("Cry, baby"). 

I tako je Nada Knežević, rano deklarisana kao džez pevačica, tokom šezdesetih ponajmanje pevala džez na pločama, a i kada je to činila, odjek je bio tih. Na kraju te decenije, imala je (samo) 3 velika hita: jedan pozajmljen od Francuza, drugi od kolege sa domaće scene, treći od Amerikanaca, a sve te kompozicije pripadale su popularnoj muzici. Publika je, uopšteno govoreći, poštovala njenu sklonost ka džezu, ali je vazda više volela nešto drugo.

Preporuke za slušanje:

Ciganska noć

Fatima

Biću tamo

Priče iz knjige "Velika Nada": Nekim čudom na Kupu Evrope

Kup Evrope 71, karikatura: Dušan Petričić

Jedan od najmarkantnijih uspeha u estradnoj karijeri Nade Knežević bio je nastup na  šestom Muzičkom kupu Evrope, putujućem festivalu koji je prvi put održan u Beču 1965. Zahvaljujući pobedi jugoslovenske reprezentacije koju su činili Tereza Kesovija, Ljupka Dimitrovska i Miro Ungar u Bernu 1970, Beograd je 1971. postao grad-domaćin. 

Zapamćena je Nadina superiornost u hotelu "Jugoslavija", mnogo se pisalo i govorilo o priznanju koje dobila za najboljeg pevača festivala (od njih 36), ali je malo poznato da je u reprezentaciju ušla kroz iglene uši. Naime, najpre je u organizaciji RTB i TVSa održan YU Kup na kome su se takmičila 32 izvođača zabavne muzike. Publika je glasala posredstvom novinskih kupona, a do superfinala je stiglo njih osmoro: Kićo Slabinac, Tereza Kesovija, Đorđe Marjanović, Miki Jevremović, Mišo Kovač, Dragan Antić, Lola Novaković i Nada Knežević. Na završnom koncertu u "Skenderiji", trijumfovao je Đorđe Marjanović sa 27 569 glasova, Kićo Slabinac je osvojio 25 726 glasova (i ubrzo javno optužio prvoplasiranog kolegu za "manipulaciju"), a Miki Jevremović je zauzeo treće mesto sa 25 650 glasova. 

Na osnovu rezultata YU Kupa, formirana je reprezentacija za Kup Evrope 71. Prva dva učesnika nisu bila upitna, premda je postojala bojazan da će se zavada Đorđa i Kiće rđavo odraziti na takmičenje (što se, na sreću, nije desilo). Međutim, po propozicijama festivala, reperezentaciju nisu mogli da formiraju pevači istog pola, te je Miki Jevremović morao da otpadne (i bezuspešno je pretio organizatoru tužbom)! Četvrtoplasirana je bila Tereza Kesovija (sa 22 040 glasova), ali ni ona nije imala pravo na učešće - jer je bila jugoslovenski reprezentativac godinu dana ranije. 

Prva dama na listi iza Tereze bila je Nada Knežević. Ona je sakupila 11 381 glas, 1 260 više  od Lole Novaković. Mišo Kovač sa 14 079 glasova i Dragan Antić sa 13 053 morali su, kao i Miki, biti preskočeni pri kompletiranju reprezentativnog trojca. I tako je Nada, koja je sve do finala bila poslednja na tabeli, nekim čudom nadmašila Lolu Novaković u pet do 12 - i dobila priliku da predstavlja Jugoslaviju na Kupu Evrope. 

Ono što ovu priču čini još interesantnijom jeste podatak da je internacionalni žiri od 12 članova bio očaran Nadom, dok su im se Đorđe i Kićo mnogo manje dopali. U generalnom plasmanu finala, Jugoslavija je osvojila srebro sa 179 poena, dok je španska reprezentacija imala 20 poena više. U pojedinačnom plasmanu, Nada je sa 68 poena bila druga, iza Špankinje Dove sa 69 poena. Na listi od 9 finalista, Kićo je bio peti, a Đorđe osmi. 

Preporuka za slušanje:

Mr. Paganini

Priče iz knjige "Velika Nada": Sašina ekipa

"Otišla sam u Zapadnu Nemačku da kupim zavese za novi stan", šaljivo je objašnjavala Nada Knežević svoju odluku da napusti domovinu u trenutku kada je bila aktuelnija nego ikada. Nije bilo uobičajeno da pevač od koga i publika, i izdavačka kuća, i organizatori festivala, i mediji toliko očekuju iznenada nestane. Ona je to učinila početkom 1964, kada joj je prijatelj Rade Smiljanić Kabaljero, basista u orkestru Saše Radojčića, ponudio angažman u američkim vojnim klubovima u Majnhajmu.

Iz perspektive prosečnih, Nada je tražila hleba preko pogače. Neki od njih su joj to i javno prebacivali. I u PGP - u su bili razočarani, tim pre što su joj neprosredno pre odlaska sukcesivno objavili 5 EP ploča. Ali, Nada nije bila zadovoljna. Smatrala je da će propasti kao pevač ako nešto ne preduzme, a uz to, u gastarbajtovanju je videla priliku da napokon nauči engleski jezik. Potpisala je ugovor na tri meseca, iako joj je zarada bila manja nego kod kuće. 

Sašina ekipa je u Majnhajmu zatekla Radmilu Mikić i orkestar Dragana Vidaka. U prvi mah im se učinilo da nikada neće dostići njihov nivo i, po Nadinom priznanju,  pregurali su prvih mesec dana samo zahvaljujući podršci šefa kluba koji je bio vrlo tolerantan prema Slovenima - jer mu je supruga bila Ruskinja. Na sreću, američki oficiri koji su u klub dolazili sa porodicama, brzo su zavoleli nove muzičare i počeli da naručuju "Fatimu"! Naravno, tražili su i američki džez, pa su Nada i njen orkestar u rekordnom roku formirali repertoar i višetruko povećali promet, što se odrazilo na njihove honorare. Sa većom zaradom, porasli su im apetiti i svi su kupili "neke lude" automobile na kredit. U nameri da ih što pre otplate, ostali su u Zapadnoj Nemačkoj mnogo duže nego što su planirali.

Za tih godinu dana, nastojeći da se dopadne Amerikancima, Nada je tako dobro savladala izgovor engleskog jezika da su je pojedini gosti zapitkivali iz kog dela SAD dolazi. Ali ono što je obeležilo njen boravak u Majhajmu i što je ponajviše uticalo na njen kasniji muzički izraz jeste kratka i burna romansa sa misterioznim džez muzičarem. "Ne bih da spominjem njegovo ime", govorila je kasnije, "ali on je najveći krivac što sam se konačno opredelila za džez... Naša ljubav je bila tako intenzivna da je bila neodrživa. Da smo ostali zajedno, mislim da bismo sagoreli ili bismo se ubili. Zato smo se razišli i morala sam da napustim taj ambijent. Ostavila sam posao koji mi je donosio izvanredne prihode, iako sam bila u dugovima zbog auta... i vratila se u Beograd."

Vratila se slomljena, ali je u pevačkom smislu bila jača nego pre. Nakon jednog koncerta, popularna Tereza Kesovija se poverila novinaru Ilustrovane politike: "Bila sam toliko fascinirana Nadinim pevanjem da prosto nisam mogla, a ni želela, da izađem pred slušaoce posle nje. Nisam htela da pokvarim utisak koji je ostavila. Ona  je moj kompleks!"

Nadu Knežević i orkestar Saše Radojčića u Zapadnoj Nemačkoj zamenila je jedva punoletna Nada Jakovljević (kasnije Pavlović) sa orkestrom Radio Prištine. Starija Nada je nakon kratkog zadržavanja u Beogradu nastavila dalje, put Skandinavije.

Preporuke za slušanje:

Poruka

Zanos

Zaveštanje

Priče iz knjige "Velika Nada": Na početku beše rivalstvo

Prvo estradno rivalstvo, danas gotovo sasvim zaboravljeno, rodilo se krajem pedesetih između dveju beogradskih pevačica, tačnije: između prvih ženskih zvezda zabavne i džez muzike koje je posleratni Beograd imao. Prema legendi, Lola Novaković i Nada Knežević bile su pionirke i u suparništvu.

Iste godine su ušle u Radio Beograd (1957) i paralelno postigle prve uspehe. Ipak, pet godina starija Lola je, kao sasvim zrela pevačica, išla jedan korak ispred Nade i jače je sijala na sceni. Imala je prednost kad god se birao predstavnik za inostrana takmičenja, a bila je i prvi beogradski delegat (uz Dušana Jakšića) na tek osnovanom Opatijskom festivalu (1958). Tinejdžerka Nada je, pak, u muzičkom svetu važila za džez atrakciju čije vreme tek dolazi.   

Lolinim odlaskom na Bliski istok, gde je provela godinu i po dana, Nadi se pružila šansa da pokaže šta zna. Preuzela je Lolino mesto na koncertima i festivalima, dobila glavnu ulogu u muzičkom programu mlade televizije Beograd, a postala je i udarni ženski vokal PGP - a. Zato nijedna od njih nije mogla biti srećna kada su se opet srele: Lola je po povratku u domovinu (1960) zatekla drugu kraljicu na svom tronu, a Nadi je zapretilo svrgavanje.

Nije bilo zle krvi, svađa i prepucavanja, ali je uvek i svuda bilo očigledno da se izbegavaju. Ako su se na nekom festivalu i slikale jedna pored druge, to je moralo biti iznuđeno, a gotovo nikada nisu istovremeno bile članice pevačkih trupa koje su odlazile na inostrane turneje. Reporter Ilustrovane Politike je na probnom snimanju filma "Šeki snima, pazi se" (1962) zabeležio zanimljivu anegdotu koja rečito govori o njihovom tihom neprijateljstvu: režiser je upozorio Lolu da ne guta reči jer će je u protivnom zameniti Nada, a ona je odgovorila: "Bolje Ljiljana Petrović!" 

Vremenom su im se putevi sasvim razišli: Lola je postala superstar zabavne muzike, a Nada se posvetila učenju zanata od tamnoputih američkih pevača. Nekoliko godina kasnije, kada su obe tražile svoja mesta u novom estradnom poretku (1971), Nada je za TV novosti objasnila: "Mnogi misle da smo se Lola i ja grdno zavadile. Mi se, međutim, toliko razlikujemo po onome što  pevamo, toliko su to različiti  žanrovi  –  da nemamo  razloga  za  netrpeljivost.  Zaćutale  smo  jer  je  Lola  tako  htela:  bez  ikakvog objašnjenja je prestala da mi se javlja, a ja sam to samo prihvatila." Doduše, dodala je i malo bibera: "Ona je vrstan pevač, ali peva zastareli program. No, ima vernu publiku, i kad njoj nije dosadno da po sto puta sluša iste stvari, zašto bi to meni smetalo?"

Nada je bila istinski tužna i duboko potresena kad je Lola preminula (2016). Za Večernje novosti je rekla: "Nismo mnogo radile zajedno, ali imam najlepše sećanje na nju. Bila je vesela, puna života i izuzetno talentovana. Bila je veliki pevač i naša velika zvezda."

Predlozi za slušanje:

Poštansko sanduče (Lola Novaković) i Poštansko sanduče (Nada Knežević) 

Ko-ko-da (Lola Novaković) i Ko-ko-da (Nada Knežević)

Mala priča (Lola Novaković) i Mala priča (Nada Knežević)

Priče iz knjige "Velika Nada": Tri špica

Tokom svoje intermitentne karijere, Nada Knežević je tri puta bila u žiži javnosti: najpre kao devojka koja obećava (61 - 62), zatim kao dežurni vokalni favorit (71 - 72) i naposletku kao prva dama YU džeza (78). 

Zlatni mikrofon i LP ploča Ciganska noć (1961) uveli su je u najuži krug jugoslovenske muzičke elite i od nje se očekivalo da brani titulu na YU festivalima. Tako je na prvom Beogradskom proleću briljirala u Nećakovoj numeri "Nek prođe zima", na Opatijskom festivalu se izborila za visok plasman Čaklecove balade "Mili", a u Zagrebu je napravila pravu pometnju sa Vandekarovom kompozicijom "Dođi, olujo". U januaru 1963. žiri Ilustrovane politike, sačinjen od najrespektabilnijih imena iz oblasti zabavne i džez muzike (Jože Privšek, Ilija Genić, Predrag Ivanović, Vojislav-Bubiša Simić, Miljenko Pečnik i Mario Rijavec), izglasao je upravo nju za najboljeg interpretatora u protekloj godini, ispred Lole Novaković, Stjepana Džimija Stanića i drugih.

X Beogradsko proleće, nagrada Žirija poznatih, dominacija na Kupu Evrope, ovacije u Portorožu, trijumf u Prištini... samo su neki od Nadinih uspeha iz 1971. Početkom naredne godine, u časopisu TV novosti, žiri poznatih muškaraca (Bora Todorović, Novak Novak, Aleksandar Joksimović, Puriša Đorđević, Mija Aleksić...) dodelio joj je drugo mesto u izboru za Ženu 71, iza Milene Dravić, a valja reći i da je bila jedina pevačica u top 5. Istovremeno, u zagrebačkoj reviji Start najeminentniji džez muzičari i poznavaoci džeza, na čelu sa Boškom Petrovićem, izabrali su je za najbolji džez vokal u Jugoslaviji. Odmah zatim, koncertom u dvorani Istra, započela je nova faza Nadine karijere: džez je opet dobio primat, a komercijalna muzika i status estradne zvezde pali su u drugi plan.

Ideja o okupljanju najistaknutijih jugoslovenskih džez muzičara YU-all stars 77, realizovana je serijom koncerata u Zagrebu i Ljubljani, zabeleženih na dvostrukoj LP ploči "4 lica jazza". Sedmorici džez velikana (Boško Petrović, Duško Gojković, Bora Roković, Jovan Miković, Damir Dićić, Krešimir Remeta i Ratko Divak) društvo je pravila, kao jedina dama i jedini vokal u reprezentaciji, Nada Knežević. Na omotu ploče predstavljena je kao prva dama jugoslovenskog vokalnog džeza, a taj počasni naslov koji joj je podario Boško Petrović potvrdio je i Mladen Mazur u YU separatu "Ilustrirane jazz enciklopedije". Čekali su je uspesi na međunarodnim džez festivalima, ali i 4 uzastopna nastupa na Beogradskom džez festivalu, počev od 1978. kada je otvorila manifestaciju sa Džez orkestrom RTB - a. Prva je pevačica sa naših prostora koja se pojavila na toj manifestaciji.

Predlozi za slušanje:

Nek prođe zima

Pesma iz filma "Moja luda glava"

All of me