Monografija "Velika Nada"

Dragi poštovaoci Nade Knežević,

obaveštavam vas da je rukopis monografije o nedavno preminuloj pevačici završen u proleće 2021. godine. Po njenoj želji, jedina instanca od koje smo tražili podršku je Ministarstvo kulture Republike Srbije, ali Društvu novinara Vojvodine, koje je stalo iza rukopisa, nisu dodeljena sredstva na konkursu. Dobili smo samo pohvale, i to tri puta zaredom. Poštujući Nadinu volju, nismo pokušavali da knjigu objavimo na drugi način. 

Osim same Nade, koja je s oduševljenjem prihvatila učešće u projektu, za knjigu su govorili: Elda Viler, Madam Piano, Slađana Milošević, Radmila Mikić, Maja Klisinski, Lazar Tošić, Stjepan Džimi Stanić, Jova Radovanović, Leo Martin, Petar Janjatović i Ivan Švager. 

U prikupljanju novinskih napisa, intervjua, recenzija i fotografija, učestvovao je nemali broj entuzijasta, između ostalih autor ovog bloga, kome se ovom prilikom zahvaljujem. Takođe, posebnu zahvalnost dugujem Vojislavu Pantiću, koji je svojim intervencijama, ali i dokumentacijom, dao neprocenjiv doprinos poglavlju  "Lice džeza". 

Nada Knežević se iskreno radovala knjizi: pročitala je rukopis i nije imala šta da zameri, mada je smatrala da je naslov "Velika Nada" pretenciozan. Objasnio sam joj da time nagoveštavamo priču o velikim očekivanjima od jednog velikog talenta i mislim da joj se to dopalo. Nažalost, Ministarstvo kulture nije na vreme odgovorilo njenim, tj. našim malim očekivanjima i Nada nije dočekala objavljivanje monografije. 

Članovi njene porodice i ja ćemo se potruditi da u dogledno vreme objavimo knjigu. Nadamo se da će Ministarstvo kulture pokazati dobru volju i pomoći da tim izdanjem otrgnemo od zaborava jednu muzičku legendu, što je Nada Knežević bez sumnje bila još za života. Biće mi čast da vas o tome izvestim  čim monografija izađe iz štampe. 

Ukoliko ima onih koji na bilo koji način žele da podrže projekat, mogu se javiti na mejl mmllaaddenn@gmail. com. 

Srdačan pozdrav,

Mladen Marković

In memoriam

Nada Knežević je preminula 25. 10. 2023. godine, u 84. godini života. Sahranjena je 31. 10. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. 

Poslednje godine života provodila je u tišini, bez želje za medijskim eksponiranjem. Veoma joj je značilo što postoji na hiljade ljudi koji je i dalje rado slušaju, poštuju njeno delo i čuvaju je od zaborava. 

Iz pisma koje je poslao Mladen Marković, autor njene biografije i poslednji novinar koji je razgovarao sa njom, saznajemo da je bila vrlo ponosna na ovaj blog. 

Slava joj i milost, neka počiva u miru. Negovaćemo sećanje na nju dok je sveta i muzike.  

Džez kolaž

Posle hit-singla "Hej, šta je s vama ljudi" (1976), estradna, zabavnjačka karijera Nade Knežević se ugasila. Uprkos povremenim najavama njenog povratka na veliku scenu, to se nikada nije dogodilo, pa iako je novinar Radio TV revije predvideo lansiranje novog Nadinog hita na Beogradskom proleću '83, pesma Olivera Mandića "Boli, boli" nije čak zabeležena ni na nosaču zvuka. Nada otad više nije pevala tzv. zabavnu muziku, bar ne na pločama, a na živim nastupima publici se uglavnom obraćala džez-standardima. 

Od sredine sedamdesetih naovamo, popularni štampani mediji bili su vrlo uzdržani prema njoj, smeštajući je u pluskvamperfekat. Tako su u TV novostima, časopisu koji joj je inače bio naklonjen, već od kraja sedamdesetih evocirane uspomene na Nadu, veteranku zabavne muzike i nekrunisanu kraljicu jugo-džeza, objavljivanjem njenih starih fotografija u rubrici Vremeplov. Da ironija bude veća, još nije imala ni 40 godina i bila je u punoj pevačkoj snazi, istina, više odsutna nego prisutna, ali uvek spremna da s pravim povodom izađe pred publiku. Jedino je taj pravi povod uporno izostajao. 

Takođe, treba reći da se i najveći broj njenih kolega - zabavnjačkih i festivalskih zvezda s početka šezdesetih - do osamdesetih sasvim utišao. Opstali su samo Arsen, Gabi i Tereza, dok se na nestabilnoj beogradskoj sceni Bisera pokazala kao najžilavija. Nada se više puta u intervjuima osvrtala na naš okrutni uzus da odbacujemo pevače kada zađu u izvesne godine, no veći deo odgovornosti ipak pada na same pevače: praksa je pokazala da se mogu održati samo oni koji ne dozvoljavaju da budu zaboravljeni. 

U stvari, možda se Nada Knežević posle izvesnog uspeha koji je postigao album "4 lica jazza" (1977/78) ponadala da konačno ima dobre izglede da nastavi diskografsku karijeru u svojoj zemlji isključivo kao pevačica američkog džeza. To je bilo nerealno, jer vokalni džez na našem tlu nije bio baš tražena diskografska roba, pogotovo u periodu o kome je ovde reč. Iako je u periodu 1979/81 tri puta zaredom blesnula na beogradskom Newport jazz festivalu, album sa džez-kompozicijama jugoslovenskih autora, koji je javno priželjkivala, nikada nije snimljen. A sama činjenica da naša jedina pevačica džeza koja se bez zagrada može nazvati zvezdom nije uspela da ostvari tu zamisao, dovoljno govori o interesovanju za takve projekte i o popularnosti samog žanra. 

Kao pevačica džeza i ničega više, Nada je sve ređe i ređe nastupala na džez festivalima i priredbama od početka osamdesetih naovamo. Njen poslednji diskografski džez delikates "Mala priča" objavljen je na kompilacijskoj ploči sa kompozicijama Milana Kotlića "Moja najlepša zvezda" (1980). Naime, Nada je u TV emisiji "Evergrin" dve godine ranije bila novi interpretator zaboravljenog Kotlićevog hita iz 1953. godine, a možda niste znali da je Lola Novaković tu pesmu snimila još krajem pedesetih. Povremeno se pojavljivala i na TV ekranima, pa u ovom video kolažu možemo videti/čuti njena dva nastupa iz 1980. godine: iz emisije "Povratak svingu" ("I apologize" i "Love for sale") i sa Newport - a ("Lover man"), kao i snimak sa priredbe u Sava Centru iz 1991. godine, kada je uživo izvela "Malu priču" sa AKUD - om Krsmanović. 

TV kolaž

Zahvaljujući RTS - ovoj redakciji za istoriografiju, kao i pojedincima dobre volje koji su sa starih VHS kaseta spasili raritetne video zapise, danas se može pronaći i pogledati mnogo veći broj televizijskih nastupa Nade Knežević nego u vreme kada je ovaj blog pokrenut. Tada, 2009. godine, džez pevačica na internetu skoro nije ni postojala, osim kao sporadično zapisano ime ili izvođač naivnih pesmica iz neke festivalske kolekcije s početka šezdesetih. 

Ona Nada koja je najvećem broju ljudi trajno urezana u sećanje, jedna šarmantna, korpulentna dama aristokratskog držanja sa frcoklama od zulufa, materinski blaga i  vokalno bravurozna, zapravo datira iz sedamdesetih. Novinarka Radio TV revije Višnja Marjanović, u osvrtu na Beogradsko proleće '71, zapisala je: Nada je u životnoj formi, i zaista je bilo tako: tokom te decenije je imala pregršt nezaboravnih i nenadmašnih interpretacija, ponekad gotovo fantastičnih (kao u TV seriji "Naše priredbe"). Vojkan Borisavljević je u prvom broju Džuboksa (jul 1974) pohvalio singl "Tvoja, tvoja" sa festivala Vaš šlager sezone ("Peva kao jedna šiparica, savremena devojka - to treba shvatiti kao kompliment. Ovo zvuči zbilja napadački, moderno... prvi put čujem pesmu"), mada su estradni novinari besomučno reciklirali opasku "Nada je opet dobila pesmu nedostojnu njenog talenta". Tako je, na primer, u maju 1974. godine, nakon Beogradskog proleća, Viktor Žunić u Svetu ustvrdio da je "Doneo si ljubav" izvan Nadinog renomea, i da je iz poštovanja prema njoj nepravično dodeljivati joj takve kompozicije ("To je učinjeno i ovoga puta, na našu veliku žalost"). Štaviše, u mnogim novinskim prikazima festivala pesme koje je izvodila nisu ni citirane, i eventualno su uzgred spominjane kao pesmuljci. Možda je u tom smislu mali pomak napravljen tek 1976. na Hit paradi, kada je kompozicija "Hej, šta je s vama ljudi" osvojila više simpatija, no to je ujedno bila i Nadina diskografska labudova pesma. 

Što se televizijskih nastupa tiče, iako su novinari neretko tvrdili da je Nada nestala i vazda najavljivali njen povratak, moglo bi se reći da je sedamdesetih bila vrlo prisutna na TV ekranima, bar ništa manje od većine kolega. Istina, 1976. godine se u jednom intervjuu požalila da  je za 20 godina snimila samo jedan celovečernji šou program (1968), no redovno je gostovala u kolažnim emisijama (već je rečeno da je među retkim TV licima koja su učestvovala u dve novogodišnje epizode serijala "Obraz uz obraz", i u još jednoj pride). Mnogo toga, naravno, nije sačuvano (od mnogih TV emisija ostali su samo oskudni podaci o datumu emitovanja, a od nekih čak ni to), a ovde možete pogledati nekoliko video snimaka otgnutih od zaborava. Kolaž sadrži: dva inserta iz dečje TV serije "Operacija 30 slova" (1972), pesmu "Prekor" iz emisije "Jedan čovek - jedna pesma/Ljubavna lirika Desanke Maksimović" (1971), deo numere "Kad dođu svinje" iz TV serije "Naše priredbe" (1973), "Mala priča" iz serijala "Evergrin" (1978) i "Seti se naše ljubavi" (iz devedesetih). 

Srešćemo se večeras (1962)

Veseli film Františeka Čapa "Srešćemo se večeras", po scenariju Milana Nikolića, okupio je plejadu jugoslovenskih glumačkih imena. Igrali su: Mija Aleksić, Viktor Starčić, Boris Buzančić, Antun Nalis, Janez Čuk, te Irena Prosen i mlada Metka Ocvirk kojoj je poverena glavna uloga (i čija se filmska karijera završila sa tim ostvarenjem). 

Metka Ocvirk je igrala pevačicu, ali nije pevala. Za to je bila zadužena Nada Knežević koja je glumici "pozajmila" glas, i to u dve numere: u naslovnoj "Srešćemo se večeras" i u "Pesmi za dvoje". 

Zanimljivo je da se u filmu, kao izvođači najpoznatijih i najpopularnijih zabavnih melodija na finalnoj priredbi, pojavljuju: Majda Sepe ("Prišla je pomlad"), Zdenka Vučković ("Mala djevojčica"), Beti Jurković ("Zažvižgaj si"), Gabi Novak ("Ti si moja obala"), Marjana Deržaj ("Vozi me vlak v daljave") i Marko Novosel ("Kad si kupin mali motorin"). Uz njih, nastupila je i glumica Olga Bedjanič, sa numerom "Ne čakaj na maj" koju je premijerno interpretirala u istoimenom filmu Františeka Čapa iz 1957. godine.