Ja časove i časove provodim slušajući divnu muziku, tzv. američku komercijalu. Uživam u kompozicijama Otisa Redinga, Sare Von, Dion Vorvik, Vilsona Piketa, i osećam u sebi veliku želju da ih i sama jednog dana zapevam, ali KAKO? Gde da nađem orkestar koji će me pratiti, koji će bar donekle dočarati to bogatstvo zvukova i ritmova? Ta nemogućnost da nađe odgovarajući prateći orkestar praktično sprečava pevača u svim njegovim nastojanjima. Ja nemam svoj orkestar i stoga sam prinuđena da pevam samo one stvari koje uvežbam s orkestrom koji će me u pojedinim prilikama pratiti.
Već naredne godine je zapevala veliki hit soul i bluz dive Ete Džejms, "Kaži mami" ("Tell mama"), i to ne bilo gde i ne bilo s kim - već na prestižnoj "Evrodisk paradi", u društvu najeminentnijih evropskih muzičara toga doba. D. Ružić je u "Ilustrovanoj politici", evocirajući uspomene na Nadine uspehe, 1971. godine napisao:
"... Čovek ne može da se seti baš svih detalja, ali ko nije zapamtio onu "ludu" pesmu "Hej, mama"?! Nada je bila pozvana da učestvuje na takozvanoj Evrodisk - paradi, koju je organizovao BBC, i na kojoj su učeštvovali Bitlsi, Tom Džons i ostala evropska elita. U toj vrhunskoj konkurenciji slavnih imena, ona je zapevala "Hej, mama", i kada je završila - začuo se hrapavi šum, kao krčanje, koje se tek nekoliko trenutaka kasnije razaznalo kao aplauz. Aplaudirali su disk - džokeji svih stanica... i to za pesmu na srpskohrvatskom! Ljudi na beogradskoj radio-stanici nisu verovali rođenim ušima, jer... to nije bio običaj... ".
Pesma "Hej, mama" nikada nije objavljena na nosaču zvuka. Raritetni televizijski zapis je verovatno jedini dokument o jednom lepom prepevu, na osnovu kojeg samo možemo da zamislimo tu spektakularnu interpretaciju, kojoj su tapšali svi di-džejevi Evrope. Naime, na sačuvanom snimku Nada peva studijsku verziju pesme, koja je svedena, na momente mlaka i neubedljiva, lišena bravura koje očaravaju. Međutim, i takav relikt se može smatrati veoma dragocenim, s obzirom na činjenicu da je to jedan od svega desetak sačuvanih snimaka Nade Knežević u arhivi RTS - a. Mnogo je toga otpevala tokom šezdesetih, pa i sedamdesetih, za potrebe raznih televizijskih i radio emisija, a od svega je ostala samo pokoja crno-bela slika, neprecizni nazivi davno zaboravljenih programa, i tek poneki zvučni zapis, koji svedoči o sudbini velike pevačice u jednoj beznadežno maloj zemlji.
"... Čovek ne može da se seti baš svih detalja, ali ko nije zapamtio onu "ludu" pesmu "Hej, mama"?! Nada je bila pozvana da učestvuje na takozvanoj Evrodisk - paradi, koju je organizovao BBC, i na kojoj su učeštvovali Bitlsi, Tom Džons i ostala evropska elita. U toj vrhunskoj konkurenciji slavnih imena, ona je zapevala "Hej, mama", i kada je završila - začuo se hrapavi šum, kao krčanje, koje se tek nekoliko trenutaka kasnije razaznalo kao aplauz. Aplaudirali su disk - džokeji svih stanica... i to za pesmu na srpskohrvatskom! Ljudi na beogradskoj radio-stanici nisu verovali rođenim ušima, jer... to nije bio običaj... ".
Pesma "Hej, mama" nikada nije objavljena na nosaču zvuka. Raritetni televizijski zapis je verovatno jedini dokument o jednom lepom prepevu, na osnovu kojeg samo možemo da zamislimo tu spektakularnu interpretaciju, kojoj su tapšali svi di-džejevi Evrope. Naime, na sačuvanom snimku Nada peva studijsku verziju pesme, koja je svedena, na momente mlaka i neubedljiva, lišena bravura koje očaravaju. Međutim, i takav relikt se može smatrati veoma dragocenim, s obzirom na činjenicu da je to jedan od svega desetak sačuvanih snimaka Nade Knežević u arhivi RTS - a. Mnogo je toga otpevala tokom šezdesetih, pa i sedamdesetih, za potrebe raznih televizijskih i radio emisija, a od svega je ostala samo pokoja crno-bela slika, neprecizni nazivi davno zaboravljenih programa, i tek poneki zvučni zapis, koji svedoči o sudbini velike pevačice u jednoj beznadežno maloj zemlji.Poređenja radi, slušaćemo i originalnu verziju iz 1968. godine (komponovao Klaus Karter, otpevala Eta Džejms na istoimenom albumu).
Нема коментара:
Постави коментар