FATIMA

Kada se je Lola Novaković 1960. godine vratila u Jugoslaviju sa jednoipogodišnje turneje po Bliskom istoku, donela je sa sobom note pesme "Mustafa", koja je već bila hit u svetu, ali je kod nas još niko nije pevao. Zapravo, „Ya Mustapha“ je izvorna egipatska pesma sa elementima grčkog folklora, koja je tokom pedesetih godina bila popularna u nekoliko varijanti: jednu od prvih verzija je snimio turski pevač Dario Moreno, egipatski pevač Bob Azam je postigao ogroman uspeh u Francuskoj i Engleskoj, a Hoze Gvardiola je zapalio Španiju. Čim je pustila u etar ovu pesmu, Lola je odlučila da odži prvi solistički koncert u velikoj dvorani „Doma sindikata“. Prema legendi, narednog dana je pola Beograda zviždalo „Mustafu“, a naredne godine je njen parnjak po popularnosti, Đorđe Marjanović, snimio svoju verziju i objavio je na svojoj prvoj, istoimenoj LP ploči.

Tako su se zvuci Orijenta ušunjali u našu zabavnu muziku, i do dana današnjeg nas nisu napustili. Već te 1960. godine, tada popularni pevač i kompozitor Dragan Toković odlučuje da napravi domaću repliku „Mustafe“, i iskoristi pomamu za pustim turskim, pa tako nastaje „Fatima“, pesma koju je najpre sam izvodio. Međutim, pošto je tih godina Loli Novaković po popularnosti u Srbiji mogla da parira samo Nada Knežević*, Toković je odlučio da svoju orijentalnu kompoziciju poveri i njoj. Nadina verzija „Fatime“ je uskoro postala veliki hit, koji je godinama bio nezaobilazni deo njenog repertoara, čak i kada nije postojalo dobro koncepcijsko opravdanje. Ona je tu pesmu osvežila jednom sjajnom džez improvizacijom, ali je u suštini ostala narodna, bliska širokom auditorijumu, i veoma slušana u svim krajevima naše bivše zemlje. Kasnije je Safet Isović snimio narodnjačku verziju, koja je još uvek vrlo popularna u Bosni.

Nadina „Fatima“ je objavljena na istoimenoj EP singlici, 1963. godine. Uz Tokovića, u realizaciji pesme su učestvovali Predrag Kojdić i ansambl Aleksandra Subote. Pored domaće publike, pesma je ponuđena i Rusima, jer je u leto 1963. godine grupa domaćih izvođača prvi put otišla na dvomesečnu turneju po Sovjetskom Savezu. U toj grupi su, pored Nade Knežević, bili Predrag Gojković, Đorđe Marjanović, Nina Spirova, Nada Mamula, Sedmorica mladih, harmonikaš Toša Elezović i vokalni ansambl Dalmacija.  Održali su 50 koncerata u Rigi, Moskvi, Lenjingradu, Černovcu, Kišenjevu, Odesi, Kijevu itd., a raritetni zvučni zapis koji ćemo slušati je snimak sa jednog od tih koncerata. Naime, navedena grupa izvođača je tokom turneje snimila nekoliko ploča za rusko tržište, a na nekima od njih se pojavljuje i Nada Knežević (već smo slušali pesmu „Курица“ tj. „Ko-ko-da“). Ovaj fragment „Fatime“ objavljen je na EP singlu Концерт Югославской эстрады.

* Početkom šezdesetih godina zabavna muzika u Srbiji postajala je sve popularnija, a emisije radija, koje su emitovale ovu muziku, imale su visoku slušanost. To je bio povod da redakcija Drugog programa Radio Beograda pozove slušaoce da učestvuju u izboru 10 najpopularnijih pevača. U toku juna i jula 1961. godine sprovedena je anketa o zabavnoj muzici i muzičkim sklonostima omladinaca. Učestvovalo je 310 slušalaca, od kojih su 95% bili učenici i studenti. Anketa je obavljena u Beogradu, u Studiju 5 i na Adi Ciganliji, na omladinskoj radnoj akciji. Omladinci su u anketi pravili rang listu od pet najomiljenijih izvođača zabavne muzike. Njihov izbor svedoči da su zabavnu muziku identifikovali sa ograničenim krugom kompozicija, a to su: muzika za igru, šlageri i džez. Na listi omladinaca najpopularniji pevač je Đorđe Marjanović, zatim slede: Lola Novaković, Predrag Gojković, Gabi Novak, Nada Knežević, Ivo Robić, Vice Vukov, Marko Novosel, Dušan Jakšić, Anica Zubović, Ljiljana Petrović, Stjepan Stanić, Tihomir Petrović, Olivera Marković, Miodrag Jevremović i drugi. (RTS)