23. X 1973.
piše: Žika Milutinović
ZAGREB '73
Poslednji „Zagreb '73“ je koristio jedino onima koji tvrde da su festivali prevaziđeni. Već nekoliko godina se polemiše da li je potrebno kod nas održavati festivale, i ako se već održavaju, da li je potrebno imati ih ovoliko?! Posle festivala „Zagreb '73“, teško da će se naći opravdanje... Direktor Bojan Hohnjec objašnjava da je 19. festival održan „na silu“ tj. da nije bilo novca i svega ostalog što je potrebno za reprezentativnu priredbu. Ovaj razlog je shvatljiv, jer novca nema ni za potrebnije stvari. Međutim, neshvatljiv je odnos pojedinih kompozitora, pa i pevača, prema manifestaciji.
NEKA PATI KO ME VOLI
Najdrastičniji primer neodgovornosti je postupak Nade Knežević, koja je po ko zna koji put izneverila publiku i svog kompozitora. Trebalo je da na festivalu „Zagreb '73“ peva kompoziciju Vojkana Borisavljevića „Neka pati ko me voli“. Oni koji su slušali instrumentalno izvođenje, tvrde da je ova kompozicija jedna od boljih. Zbog toga, a i zbog Nade Knežević, ova melodija je, po oceni znalaca, bila u najužem krugu favorita za pobednički trofej. Nažalost, Nada nije došla u Zagreb. Probe su odlagane zbog nje i svi su želeli da učestvuje, a znajući je, pronalazili su razna opravdanja za njeno zakašnjenje. Međutim, u trenutku kada je festival već počeo, ona se javila iz Beograda i saopštila da zbog svoje dece (po ko zna koji put) ne može da doputuje. Da je to stvarni razlog, sigurno bi se našlo razumevanja, ali razlog je mnogo prozaičniji: u vreme održavanja festivala Nada Knežević je u Beogradu pevala na Sajmu mode za mnogo veći honorar nego što bi dobila na festivalu.
Festivali već odavno nisu katapulti za lansiranje ploča. Nekada su ploče sa festivalskim melodijama imale mnogo veće tiraže. Sada je drukčije, možda zato što se na festivalima retko može čuti dobra kompozicija, a možda postoji i neki drugi razlog. U svakom slučaju, kompozitori i pevači nisu „životno zainteresovani“ da se na festivalima predstave u najlepšem svetlu.
TAKTIKA I RAČUNICA
Sada je u modi taktika i računica. Da bi se „osigurali“ kod publike i žirija, Aleksandar Korać i Arsen Dedić su, na primer, napravili po tri kompozicije: volja ti ovo, volja ti ono. Ako ne uspe jedna, uspeće druga. Dedić je komponovao za sebe i svoju suprugu, i obe kompozicije su pobedile! Što se tiče Đorđa Novkovića, on je ili preozbiljno shvatio ovaj festival, ili još teži da nekima dokaže da može komponovati i složenije pesme od tzv. šlagerčića. Neshvatljivo je i to što je Ivan Kelemen, koji uživa veliki ugled, komponovao i poslao melodiju „Sretni smo utroje“, sigurno najlošiju na festivalu. Na dve pretfinalne večeri, ova kompozicija je dobila jedan jedini glas publike... Kompozcija „Otkad si tuđa žena“ Hrvoja Hegedušića je verna kopija melodija koje je Đorđe Novković nekada pravio za Mišu Kovača. Čak ni Dalibor Brun, pevajući je, nije pokušao da izbegne taj manir. Naprotiv, trudio se da što više kopira Mišu, a da nesreća bude veća, ova pesma je dobila prvu nagradu publike! Još jedno cenjeno ime je „potamnelo“ u Zagrebu: Ivica Krajač, šef kvarteta „4M“, koji je učestvovao sa kompozicijom „O čemu razmišljaš“. Već na prvim probama se čulo da je to odavno poznata melodija, svetski hit „Only you“, a popularni „emotivac“ je odmah to demantovao, ljutio se i vređao, tvrdeći da je samo aranžman sličan... Ljutio se ili ne – „O čemu razmišljaš“ je „Only you“ u najgoroj verziji.
SVETLI TRENUCI
U sivilu, lošoj organizaciji, isto tako lošim kompozicijama i pevanju, bilo je i nekih svetlih trenutaka. Pre svega, to se odnosi na pevače Zdenku Kovačiček i Darka Domijana. Iako nisu ušli u finale, što uopšte nije njihova krivica, bar na trenutak su ulepšali maratonski festival. Zdenka Kovačiček je još jednom dokazala da spada među naše najbolje pevačice, pogotovo kada peva melodije prožete džezom. Darko Domijan je pravo otkrovenje. On je, pred mnogobrojnim pevačima i muzičarima, očitao pravu lekciju Josipi Lisac. Njoj, zato što oboje pevaju sličnim stilom. Međutim, mladi Domijan, debitant, izbegao je najveću (možda i jedinu) grešku mnogo poznatije Josipe: pevao je čisto, sa izvrsnom dikcijom, bez afektiranja, za razliku od Josipe, koja je pevala tako da je retko ko mogao da je razume. Kao Englez koji je tek počeo da uči naš jezik.
Možda bi najveći pevački uspeh imala Bisera Veletanlić, da se odjednom nije „setila“ da je zvezda. U pretfinalu je bila izvrsna. Koraćevu kompoziciju „Maglovit dan“ otpevala je izvanredno i nadahnuto. Nažalost, zakasnila je na finalno veče, pa je na binu izašla bukvalno u „sekund do dvanaest“, a onda je počela više da glumi nego da peva... Nagrade su, kao što se zna, dobili Hrvoje Hegedušić i Arsen Dedić. Mislimo da su od njihovih kompozcija svakako bolje „Dobro jutro, Margareta“ Đele Jusića i „Voljena zemljo“ Stipice Kalođere. Da je „dubrovački trubadur“ mogao ili hteo da odabere boljeg pevača od Srđana i Buce, možda bi se i ozbiljnije umešao u takmičenje. Kalođera je imao peh da se Tereza Kesovija iznenada, pred početak festivala, razboli, pa je morao da je zameni Ibrica Jusić. Njemu se ništa ne može zameriti, i iako je imao malo vremena da pripremi pesmu, bio je više nego korektan. Ipak, ne možemo se oteti utisku da bi „Voljena zemljo“ bila pobednik festivala „Zagreb '73“ da ju je pevala Tereza, jer to je pesma koja je, kao po najpreciznijoj meri, pravljena za nju.
"Ilustrovana Politika",
20. XI 1973.
piše: Žika Milutinović
ZAŠTO NADA NIJE PEVALA?
piše: Žika Milutinović
ZAGREB '73
Poslednji „Zagreb '73“ je koristio jedino onima koji tvrde da su festivali prevaziđeni. Već nekoliko godina se polemiše da li je potrebno kod nas održavati festivale, i ako se već održavaju, da li je potrebno imati ih ovoliko?! Posle festivala „Zagreb '73“, teško da će se naći opravdanje... Direktor Bojan Hohnjec objašnjava da je 19. festival održan „na silu“ tj. da nije bilo novca i svega ostalog što je potrebno za reprezentativnu priredbu. Ovaj razlog je shvatljiv, jer novca nema ni za potrebnije stvari. Međutim, neshvatljiv je odnos pojedinih kompozitora, pa i pevača, prema manifestaciji.
NEKA PATI KO ME VOLI
Najdrastičniji primer neodgovornosti je postupak Nade Knežević, koja je po ko zna koji put izneverila publiku i svog kompozitora. Trebalo je da na festivalu „Zagreb '73“ peva kompoziciju Vojkana Borisavljevića „Neka pati ko me voli“. Oni koji su slušali instrumentalno izvođenje, tvrde da je ova kompozicija jedna od boljih. Zbog toga, a i zbog Nade Knežević, ova melodija je, po oceni znalaca, bila u najužem krugu favorita za pobednički trofej. Nažalost, Nada nije došla u Zagreb. Probe su odlagane zbog nje i svi su želeli da učestvuje, a znajući je, pronalazili su razna opravdanja za njeno zakašnjenje. Međutim, u trenutku kada je festival već počeo, ona se javila iz Beograda i saopštila da zbog svoje dece (po ko zna koji put) ne može da doputuje. Da je to stvarni razlog, sigurno bi se našlo razumevanja, ali razlog je mnogo prozaičniji: u vreme održavanja festivala Nada Knežević je u Beogradu pevala na Sajmu mode za mnogo veći honorar nego što bi dobila na festivalu.
Festivali već odavno nisu katapulti za lansiranje ploča. Nekada su ploče sa festivalskim melodijama imale mnogo veće tiraže. Sada je drukčije, možda zato što se na festivalima retko može čuti dobra kompozicija, a možda postoji i neki drugi razlog. U svakom slučaju, kompozitori i pevači nisu „životno zainteresovani“ da se na festivalima predstave u najlepšem svetlu.
TAKTIKA I RAČUNICA
Sada je u modi taktika i računica. Da bi se „osigurali“ kod publike i žirija, Aleksandar Korać i Arsen Dedić su, na primer, napravili po tri kompozicije: volja ti ovo, volja ti ono. Ako ne uspe jedna, uspeće druga. Dedić je komponovao za sebe i svoju suprugu, i obe kompozicije su pobedile! Što se tiče Đorđa Novkovića, on je ili preozbiljno shvatio ovaj festival, ili još teži da nekima dokaže da može komponovati i složenije pesme od tzv. šlagerčića. Neshvatljivo je i to što je Ivan Kelemen, koji uživa veliki ugled, komponovao i poslao melodiju „Sretni smo utroje“, sigurno najlošiju na festivalu. Na dve pretfinalne večeri, ova kompozicija je dobila jedan jedini glas publike... Kompozcija „Otkad si tuđa žena“ Hrvoja Hegedušića je verna kopija melodija koje je Đorđe Novković nekada pravio za Mišu Kovača. Čak ni Dalibor Brun, pevajući je, nije pokušao da izbegne taj manir. Naprotiv, trudio se da što više kopira Mišu, a da nesreća bude veća, ova pesma je dobila prvu nagradu publike! Još jedno cenjeno ime je „potamnelo“ u Zagrebu: Ivica Krajač, šef kvarteta „4M“, koji je učestvovao sa kompozicijom „O čemu razmišljaš“. Već na prvim probama se čulo da je to odavno poznata melodija, svetski hit „Only you“, a popularni „emotivac“ je odmah to demantovao, ljutio se i vređao, tvrdeći da je samo aranžman sličan... Ljutio se ili ne – „O čemu razmišljaš“ je „Only you“ u najgoroj verziji.
SVETLI TRENUCI
U sivilu, lošoj organizaciji, isto tako lošim kompozicijama i pevanju, bilo je i nekih svetlih trenutaka. Pre svega, to se odnosi na pevače Zdenku Kovačiček i Darka Domijana. Iako nisu ušli u finale, što uopšte nije njihova krivica, bar na trenutak su ulepšali maratonski festival. Zdenka Kovačiček je još jednom dokazala da spada među naše najbolje pevačice, pogotovo kada peva melodije prožete džezom. Darko Domijan je pravo otkrovenje. On je, pred mnogobrojnim pevačima i muzičarima, očitao pravu lekciju Josipi Lisac. Njoj, zato što oboje pevaju sličnim stilom. Međutim, mladi Domijan, debitant, izbegao je najveću (možda i jedinu) grešku mnogo poznatije Josipe: pevao je čisto, sa izvrsnom dikcijom, bez afektiranja, za razliku od Josipe, koja je pevala tako da je retko ko mogao da je razume. Kao Englez koji je tek počeo da uči naš jezik.
Možda bi najveći pevački uspeh imala Bisera Veletanlić, da se odjednom nije „setila“ da je zvezda. U pretfinalu je bila izvrsna. Koraćevu kompoziciju „Maglovit dan“ otpevala je izvanredno i nadahnuto. Nažalost, zakasnila je na finalno veče, pa je na binu izašla bukvalno u „sekund do dvanaest“, a onda je počela više da glumi nego da peva... Nagrade su, kao što se zna, dobili Hrvoje Hegedušić i Arsen Dedić. Mislimo da su od njihovih kompozcija svakako bolje „Dobro jutro, Margareta“ Đele Jusića i „Voljena zemljo“ Stipice Kalođere. Da je „dubrovački trubadur“ mogao ili hteo da odabere boljeg pevača od Srđana i Buce, možda bi se i ozbiljnije umešao u takmičenje. Kalođera je imao peh da se Tereza Kesovija iznenada, pred početak festivala, razboli, pa je morao da je zameni Ibrica Jusić. Njemu se ništa ne može zameriti, i iako je imao malo vremena da pripremi pesmu, bio je više nego korektan. Ipak, ne možemo se oteti utisku da bi „Voljena zemljo“ bila pobednik festivala „Zagreb '73“ da ju je pevala Tereza, jer to je pesma koja je, kao po najpreciznijoj meri, pravljena za nju.
"Ilustrovana Politika",
20. XI 1973.
piše: Žika Milutinović
ZAŠTO NADA NIJE PEVALA?
Krajem prošle nedelje Televizija Beograd je u Domu sindikata organizovala “Veče kompozicija Vojkana Borisavljevića”. Emisija se zvala “Odiseja”, a bila je i direktno prenošena. Najbolje kompozicije mladog kompozitora pevali su Radojka Šverko, “Lutajuća srca”, Zafir Hadžimanov, Senka Veletanlić, Leo Martin i Nada Knežević.
Ništa tu ne bi bilo čudno da Nada Knežević nije govorila kako neće pevati na ovom koncertu, jer je baš Vojkan Borisavljević glavni krivac što nije učestvovala na festivalu “Zagreb ‘73”. Kao što se zna, Nada Knežević nije došla u Zagreb, iako su je čekali, bukvalno rečeno, do poslednjeg trenutka. Niko nije znao pravi razlog, niko nije dobio njeno zvanično objašnjenje ili izvinjenje. Odnekud, a to često biva na našim festivalima, procurila je vest da nije došla zbog bolesti svoje dece. Ovo nije prvi put da naša popularna pevačica ne dođe na zakazani koncert. Do sada, kako sama kaže, nije htela da se pravda pred javnošću, ali dosta joj je kleveta, tendencioznih napada i raznih intriga, i zato je želela da objasni ceo “slučaj”, svidelo se to nekome ili ne. Kada je molila da u našem listu dâ objašnjenje za neučestvovanje na festivalu “Zagreb ‘73”, hteli smo da tom razgovoru prisustvuje i kompozitor Vojkan Borisavljević. Obećala je da će ga dovesti, ali se on nije pojavio. Kako Nada kaže, imala je zakazan sastanak sa njim, rekla mu o čemu je reč, ali nije došao.
- Vojkan Borisavljević mi se dvadesetak dana pre festivala javio i ponudio da pevam njegovu kompoziciju “Neka pati ko me voli”. To je pesma koju je on pravio “po meri” za mene, i trebalo je da je pevam na “Pesmi leta”. Melodiju sam ovlaš znala, pošto sam je čula samo jednom, kada mi je Vojan svirao na klaviru. Bila sam začuđena što jedan ozbiljan kompozitor, a takvo mišljenje sam imala o njemu, može da zahteva da u kratkom roku, za svega dvadesetak dana, pripremim kompoziciju i konkurišem na festivalu. Pitala sam ga da ne misli možda da je to malo kratko vreme, ali me je on ubeđivao da će sve biti u redu, da ništa ne brinem i da će mi se opet javiti.
Prošlo je nekoliko dana, i putujući na jedan koncert, srela sam se sa Ljiljanom Petrović, koja mi je u razgovoru rekla da je Vojkan Borisavljević angažovao “Lutajuća srca” da pevaju na festivalu “Zagreb ‘73”. Mislila sam da je time ceo “slučaj” završen. Međutim, tri dana pre početka festivala Vojkan se opet javio telefonom. Kada je počeo da govori o mom učešću, pitala sam ga: zar njegovu kompoziciju ne pevaju “Lutajuća srca”? Odgovorio mi je potvrdno, ali je rekao da je reč o nekoj drugoj pesmi. Tada sam se stvarno iznervirala i upitala ga zašto se nije javljao u međuvremenu, i rekla mu da je stvarno nekorektno od njega da mi pred sam početak festivala nudi svoju kompoziciju. Počeo je da zamuckuje, da mi objašnjava kako se javljao, tj. pokušavao da mi se javi, ali da se na telefonske pozive niko nije odazivao. To je nemoguće, jer sam ja tih dana stalno bila kod kuće.
Tom prilikom sam rekla Vojkanu da se nije javljao dvadeset dana i da sam u međuvremenu potpisala ugovor za učešće na Sajmu mode. Ja sam profesionalac i moram da održim obećanje koje sam dala, odnosno da se pridržavam potpisanih ugovora. Međutim, on je bio vrlo uporan, i insistirao je da svakako odem u Zagreb da pevam njegovu kompoziciju, a da već potpisani ugovor sa Sajmom otkažem. Rekla sam mu da ću pokušati da rešim to, ali da verovatno neće biti moguće... Tada sam saznala da on još nije napisao ni aranžmane! Rekao je da to nije velika teškoća, da će u ponedeljak napisati aranžman i da ću ga ja poneti sa sobom, a trebalo je da pevam u utorak! To je stvarno već prevršilo svaku meru. U Zagrebu imam svoju publiku, tamo sam vrlo cenjena i ne želim da prokockam svoj ugled zbog nečije nemarnosti. A stvarno, bilo je nemoguće da orkestar koji prvi put vidi aranžmane na pultu odmah dobro svira.
Tada sam videla da je Vojkanu Borisavljeviću stalo da baš ja pevam, jer, kao što rekoh, tamo uživam veliki ugled, a verovatno je čuo i ostale kompozicije, pa je video da uz moju pomoć ima šanse da osvoji nagradu. Razgovarala sam jednom prilikom sa njegovom suprugom, koja mi je rekla da je Vojkan čuo kompoziciju koju peva Gabi Novak, da je to slaba pesma i ćemo sigurno pobediti sa “Neka pati ko me voli”, ako ja budem pevala. U ponedeljak, dakle dan pre početka festivala, on se ponovo javio i ja sam odbila da uopšte razgovaram o tome.
Moram da kažem da nisam ni sa kim razgovarala o svom učešću na zagrebačkom festivalu. Sa mnom nisu razgovarali ni direktor festivala, niti iko iz producentske kuće, nisam potpisala nikakav ugovor i nisam dobila zvaničan poziv. Mogu reći da ne bih išla na festival ni da sam uspela da otkažem već potpisani ugovor sa Sajmom mode. Ja sam profesionalac i ne želim da se nespremna pojavim pred publikom. Čudim se zbog postupaka organizatora... Zašto me oni nisu pozvali? Sa druge strane, interesuje me ko je dozvolio da se moje ime štampa u programu?! Ja tu dozvolu nisam dala, a sigurno su ga štampali da bi postigli što veći reklamni efekat... Samo ne znam ko je želeo mojim imenom da se reklamira?!
Znam da postoji bezbroj viceva i anegdota na moj račun. Njima se i ja smejem, ali oni ne mogu biti upotrebljeni kao zvanično objašnjenje za moje neučestvovanje! Uostalom, nije tačno da u Zagreb nisam došla zbog bolesti svoje dece! To nije prvi put da neko na taj način objašnjava moje izostajanje. Moja deca su moja, i to da li su ona bolesna ili ne, to je moja privatna stvar. Nikada se nisam zaklanjala iza njih, i to stvarno ne bih mogla da učinim.
* Pesma "Neka pati ko me voli" je objavljena na kompilacijskoj LP ploči "HIT PARADA Vojkana Borisavljevića" 1974. godine.
Ništa tu ne bi bilo čudno da Nada Knežević nije govorila kako neće pevati na ovom koncertu, jer je baš Vojkan Borisavljević glavni krivac što nije učestvovala na festivalu “Zagreb ‘73”. Kao što se zna, Nada Knežević nije došla u Zagreb, iako su je čekali, bukvalno rečeno, do poslednjeg trenutka. Niko nije znao pravi razlog, niko nije dobio njeno zvanično objašnjenje ili izvinjenje. Odnekud, a to često biva na našim festivalima, procurila je vest da nije došla zbog bolesti svoje dece. Ovo nije prvi put da naša popularna pevačica ne dođe na zakazani koncert. Do sada, kako sama kaže, nije htela da se pravda pred javnošću, ali dosta joj je kleveta, tendencioznih napada i raznih intriga, i zato je želela da objasni ceo “slučaj”, svidelo se to nekome ili ne. Kada je molila da u našem listu dâ objašnjenje za neučestvovanje na festivalu “Zagreb ‘73”, hteli smo da tom razgovoru prisustvuje i kompozitor Vojkan Borisavljević. Obećala je da će ga dovesti, ali se on nije pojavio. Kako Nada kaže, imala je zakazan sastanak sa njim, rekla mu o čemu je reč, ali nije došao.
- Vojkan Borisavljević mi se dvadesetak dana pre festivala javio i ponudio da pevam njegovu kompoziciju “Neka pati ko me voli”. To je pesma koju je on pravio “po meri” za mene, i trebalo je da je pevam na “Pesmi leta”. Melodiju sam ovlaš znala, pošto sam je čula samo jednom, kada mi je Vojan svirao na klaviru. Bila sam začuđena što jedan ozbiljan kompozitor, a takvo mišljenje sam imala o njemu, može da zahteva da u kratkom roku, za svega dvadesetak dana, pripremim kompoziciju i konkurišem na festivalu. Pitala sam ga da ne misli možda da je to malo kratko vreme, ali me je on ubeđivao da će sve biti u redu, da ništa ne brinem i da će mi se opet javiti.
Prošlo je nekoliko dana, i putujući na jedan koncert, srela sam se sa Ljiljanom Petrović, koja mi je u razgovoru rekla da je Vojkan Borisavljević angažovao “Lutajuća srca” da pevaju na festivalu “Zagreb ‘73”. Mislila sam da je time ceo “slučaj” završen. Međutim, tri dana pre početka festivala Vojkan se opet javio telefonom. Kada je počeo da govori o mom učešću, pitala sam ga: zar njegovu kompoziciju ne pevaju “Lutajuća srca”? Odgovorio mi je potvrdno, ali je rekao da je reč o nekoj drugoj pesmi. Tada sam se stvarno iznervirala i upitala ga zašto se nije javljao u međuvremenu, i rekla mu da je stvarno nekorektno od njega da mi pred sam početak festivala nudi svoju kompoziciju. Počeo je da zamuckuje, da mi objašnjava kako se javljao, tj. pokušavao da mi se javi, ali da se na telefonske pozive niko nije odazivao. To je nemoguće, jer sam ja tih dana stalno bila kod kuće.
Tom prilikom sam rekla Vojkanu da se nije javljao dvadeset dana i da sam u međuvremenu potpisala ugovor za učešće na Sajmu mode. Ja sam profesionalac i moram da održim obećanje koje sam dala, odnosno da se pridržavam potpisanih ugovora. Međutim, on je bio vrlo uporan, i insistirao je da svakako odem u Zagreb da pevam njegovu kompoziciju, a da već potpisani ugovor sa Sajmom otkažem. Rekla sam mu da ću pokušati da rešim to, ali da verovatno neće biti moguće... Tada sam saznala da on još nije napisao ni aranžmane! Rekao je da to nije velika teškoća, da će u ponedeljak napisati aranžman i da ću ga ja poneti sa sobom, a trebalo je da pevam u utorak! To je stvarno već prevršilo svaku meru. U Zagrebu imam svoju publiku, tamo sam vrlo cenjena i ne želim da prokockam svoj ugled zbog nečije nemarnosti. A stvarno, bilo je nemoguće da orkestar koji prvi put vidi aranžmane na pultu odmah dobro svira.
Tada sam videla da je Vojkanu Borisavljeviću stalo da baš ja pevam, jer, kao što rekoh, tamo uživam veliki ugled, a verovatno je čuo i ostale kompozicije, pa je video da uz moju pomoć ima šanse da osvoji nagradu. Razgovarala sam jednom prilikom sa njegovom suprugom, koja mi je rekla da je Vojkan čuo kompoziciju koju peva Gabi Novak, da je to slaba pesma i ćemo sigurno pobediti sa “Neka pati ko me voli”, ako ja budem pevala. U ponedeljak, dakle dan pre početka festivala, on se ponovo javio i ja sam odbila da uopšte razgovaram o tome.
Moram da kažem da nisam ni sa kim razgovarala o svom učešću na zagrebačkom festivalu. Sa mnom nisu razgovarali ni direktor festivala, niti iko iz producentske kuće, nisam potpisala nikakav ugovor i nisam dobila zvaničan poziv. Mogu reći da ne bih išla na festival ni da sam uspela da otkažem već potpisani ugovor sa Sajmom mode. Ja sam profesionalac i ne želim da se nespremna pojavim pred publikom. Čudim se zbog postupaka organizatora... Zašto me oni nisu pozvali? Sa druge strane, interesuje me ko je dozvolio da se moje ime štampa u programu?! Ja tu dozvolu nisam dala, a sigurno su ga štampali da bi postigli što veći reklamni efekat... Samo ne znam ko je želeo mojim imenom da se reklamira?!
Znam da postoji bezbroj viceva i anegdota na moj račun. Njima se i ja smejem, ali oni ne mogu biti upotrebljeni kao zvanično objašnjenje za moje neučestvovanje! Uostalom, nije tačno da u Zagreb nisam došla zbog bolesti svoje dece! To nije prvi put da neko na taj način objašnjava moje izostajanje. Moja deca su moja, i to da li su ona bolesna ili ne, to je moja privatna stvar. Nikada se nisam zaklanjala iza njih, i to stvarno ne bih mogla da učinim.
* Pesma "Neka pati ko me voli" je objavljena na kompilacijskoj LP ploči "HIT PARADA Vojkana Borisavljevića" 1974. godine.
Нема коментара:
Постави коментар