OČI (OPATIJA '61)

Već nekoliko puta je bilo reči o Opatijskom festivalu, jednom od najpopularnijih muzičkih događaja u Jugoslaviji skraja pedesetih, šezdesetih, pa i sedamdesetih godina, na kome je svake jeseni po tri dana "tragano" za najboljom melodijom. Festival je prvi put upriličen 1958. u Kristalnoj dvorani hotela „Kvarner“, a mlada, poluafirmisana Nada Knežević je već naredne godine dobila poziv da učestvuje, i da uz Dušana Jakšića i Radoslava Graića bude član "beogradske delegacije". Pobednicima su nezvanično smatrani izvođači nagrađenih melodija, pa se može reći da je Nadin debi bio više nego uspešan, budući da je kompozicija „Intermezzo“ osvojila značajnu nagradu i postala veliki radijski hit. 

Zvezda je, dakle, rođena na Opatijskom festivalu, ali nije ni predugo, ni prejako sijala... Premda je Nada putovala u Opatiju i narednih godina (5 puta za redom), čini se da gotovo nikada nije bila glavni favorit ili zvezda večeri. Pre bi se moglo reći da je dosledno i dostojanstveno predstavljala beogradsku džez – školu, besprekorno izvodeći „dodeljene“ kompozicije sa prizvukom autentičnog džeza, i ne žaleći što će lovorike pobrati neki drugi... 1960. godine je čak bila ignorisana na Jugotonovoj LP kompilaciji, kao jedini interpretator sa finalne večeri čija se izvedba nije našla na nosaču zvuka (inače, pevala je "Plešite, sjene" i "Pesma povratka"). Na drugoj strani, Gabi Novak, Ivo Robić, Beti Jurković, Marko Novosel i Marjana Deržaj su bili zastupljeni sa po dve kompozicije!

Nepravda je, dakako, ispravljena naredne godine, kada su obe melodije koje je Nada izvodila uvršćene na LP u izdanju PGP RTB -a, i to kao A1 i B1, bez obzira na to što nijedna od njih nije postigla veći uspeh! Sarajevski „Svijet“ je 6. oktobra 1961. na naslovnoj strani objavio fotografije Lole, Anice i Nade, sa natpisom „Na dnevnom redu: Opatija '61.“ i propratnim tekstom: „Iako se na festivalu ne nagrađuju interpretacije, vodiće se zanimljivi dueli, jer se melodije izvode u dva aranžmana i sa dva interpretatora. Sa posebnim interesovanjem se očekuje tromeč „zlatnih mikrofona“ Lole Novaković, Anice Zubović i Nade Knežević, koje su i ranijih godina na ovom festivalu pobrale mnogo aplauza.“

 
Međutim, u narednom broju, u bogatom prikazu festivala koji je potpisao Milan Mitić, Nada nije ni spomenuta. Najviše uspeha je imala kompozicija „Oči“ Alfonsa Vučera, a nagrađene su i pesme „Jednom u gradu ko zna kom“ Angela Vlatkovića i „Plavi nokturno“ Marija Nardelija. Publika se je opredelila za „Julijanu“ Dušana Jakšića, a jedan od favorita, Mirko Šouc, sa pesmom „Ona je najlepša bila“ koju je izvodio Krsta Petrović, ostao je praznih šaka! Glavne festivalske zvezde su bile Gabi Novak i Tereza Kesovija, interpretatorke pobedničke pesme, kao i Lola Novaković, čiji je raskid sa Cunetom Gojkovićem bio goruća tema.

Nada je na Opatiji '62 imala malo više sreće, pa je postala neformalni vicešampion festivala, pošto je u alternaciji sa Gabi izvodila nagrađenu kompoziciju Vilija Čakleca „Mili“. Iduće godine je pevala „Tražiš“ (objavljena na LP ploči) i „Ko zna“, a onda je otputovala u Skandinaviju i posvetila se stvaranju inostrane karijere, da bi se po povratku u Jugoslaviju opet obrela u Kristalnoj dvorani. 1967. godine je interpretirala kompoziciju Arsena Dedića „Smješi se“ (u alternaciji sa Stjepanom Džimijem Stanićem) i primila nagradu za višegodišnje učešće na Opatijskom festivalu.

Danas slušamo „Oči“, pobedničku kompoziciju sa IV Opatijskog festivala, koju je Nada snimila 1962. u Bugarskoj, sa septetom „Sofija“, a zahvaljujući Davidu iz Opatije, prijatelju bloga, imamo priliku da vidimo i neke retke fotografije sa ove manifestacije...